Nadražaj
plavi nokti:
dodirnuvši hladnu zemlju,
ledenim rukama, postali ste jedno,
zar osoba istovremeno
može biti dvojaka ličnost?
šupljina tela:
čuvao sam ego
te mi se on razbio o glavi
ne osećam dodir, pust si
napuštena radnja
sa izloženim rekvizitama
kap vremena:
poslednja iskra
protiče ispod pazuha
iz noktiju rastu bele rade
ne umeš nežnije
bacio si cigaretu
i ljubomorno gledao dim iz odžaka
žudnja:
jednom sam osetio pucanje bremena,
samo je šporet bio pun bukovaka
misija:
pao si iz aviona,
rastrgutog, pronašli su te u celini
sa jednim komadom rublja
koeštarija
poezija košta života!
Permutacije
oni nisu dovoljno svoji
da prigrle sebe
nemaju volje da osete voljenost
rasipam se nad teretim teretu;
sablasni ubica čita Enciklopediju mrtvih
gura se kroz ključaonice
tišina je potpalila nemir
umetnik je spaljen
sudar života i smrti
ponovno rađanje
nije sve crno kako se čini
ima malo tame
ponavljam
zbog tebe mi poezija
nije narušila svest
osudila me je na samoću
Hendikep
zatvori oči
izneveri one
koji su te izneverili
žilavim rukama
polomi život
koštunjavu nadu
ugrizi,
okusi bes
okreni ključ
ne dopusti senci da uviri
umri
smrt jednog
ne znači da je izumrla
cela vrsta
Hazir Župljanin
Hazir Župljanin (03.03.2004, Novi Pazar) pohađa srednju Ekonomsko- trgovinsku školu. Autor je zbirke poezije “Ceo svet je moj”, objavljivan je u raznim zbornicima i časopisima. Dobitnik je nagrada za literalno umeće. Čita i piše. Smatra da je pisanje poput života, ne bira ni vreme ni čoveka. Jer veliki su mali koraci, onoga ko je odlučan.
