Pesma o pesmama
VITKO TELO
Pravi pesnici nisu više debeli. Za doručak
piju smutije, ne puše, trče polumaratone,
idu na jogu. Chil sa slušalica isključuje ih
od staničnih čekaonica dok pišu, a pišu
sa vrelim procesorom na mudima, bez
bola. Pravi pesnici su potentni i više
ne varaju žene. Žude za vukojebinama,
kaljevom peći i ergonomskim stolicama.
Ne flertuju sa nacionalistima, recikliraju
otpad, ne kupuju u hipermarketima. Pravi
pesnici su uvereni vegani, vare tek leća i
zrnevlja. Pravi pesnici nisu više debeli,
odjekuje mi umorno u snu, dok se moje
vitko telo provlači kroz ribarsku mrežu,
kroz praznu ključaonicu, kroz uši kamile.
Cereka se cinično i šapuće mi šta su
pravi pesnici!
KOH NEDELJOM
Neko kuva gulaš. Neko prži
palačinke. Jasno – nedelja je.
Šta očekuješ od dana, od noći,
od gavrana na semaforu kod
prazne raskrsnice? Tvoj lik
zamazuje dah po prizemnim
prozorima, promrzla svetlost
tinja u šakama. Isparavaš kao
tek otkuvani veš na balkonskoj
žici.
Mašine, dabome, bubnjaju
prekomerno, skaču štedro
po kupatilima. Surovo stiže
decembar u suton, u nekim
domovima cakle se porodično
zubne navlake pred jedinom
svetlošću televizora.
Neko se odmara, neko gleda
sportski pregled, neko ne čita,
ne piše, već razvlači po tanjiru
koh.
AUTO-PUT
Ovo je naša barka u asfaltnom moru,
spokojno jedrenje. Noć dolazi iz brda,
motor na visokim obrtajima, slušamo
vibracije kao molitvu čije reči ne
razumemo. Odlazak je uvek neprekidan,
misli se sabijaju u dletu što trpi ušicu
sekire. Unutra nas bubnja aritmija
svakodnevice. Znaš li ijedan prekinut
sunovrat? Farovi se šire u maticu
svetlosti, u svetlarniku našeg doma
i dalje cvetaju Isusove suze. Tako
dodirujemo mir: ravnomernim tokom
druma, bez straha od sudara sa venskim
rezom neba. Smrt, to je kada smo
sopstvena infuzija, kažeš. Retrovizor
pokazuje zaglušujući žagor odblesaka,
predajem im se kao tišini, kao ispovesti,
kao tebi.
O OCU
Otac izlazi na balkon
i puši nad saksijama
petunija. U dimu
sudara se s mušicama.
Postaje obris glave
u tim oblacima, a već
znam da je svaki otac
svetac tek posle smrti.
Ovu sliku pamtiću kada
budem mogao da je kažem
ovako, sada sam u krevecu,
sa zvečkama, i predosećam
koliko će proteći poricanja
pre međusobnog prihvatanja,
jer tad se prestaje žutiti pod
suncem, na fotografijama,
bledeti u dimovima. Otac će,
konačno, početi da sazreva,
posle sebe, sa mnom.
Petar Matović rođen je 1978. u Užicu, završio je studije srpske književnosti u Beogradu. Objavio je zbirke pesama: „Кamerni komadi“ (1996); „Кoferi Džima Džarmuša“ (2009; prevedena izdanja: „Walizki Jima Jarmusha“, Maximum, Кraków, 2011, „Les maletes de Jim Jarmusch“, La Cantarida, Palma de Mallorca, 2013); „Odakle dolaze dabrovi“ (2013), „Iz srećne republike“ (2017: nagrada „Branko Miljković“), „Ne hleb, već morfijum – izabrane pesme“ (Zagreb, 2019) „Od sreќnata republika“ (Skoplje, 2020), „O sadašnjosti i sedativima“ (2021). Dobitnik je stipendija: „Gaude Polonia” (2013) Ministarstva kulture Republike Poljske, „Baltičkog centra za pisce i prevodioce“ (Vizbi, Švedska, 2015), „Traduki“ (Split, 2016), „Кultukontakt“ (Beč, 2017) i „Q21“ (Beč, 2017). Živi u Požegi (Srbija).
Žene poput mene su nekad palili na lomači,
one su umrle da bih ja sad bila sama.
Biram i sanjam i
trčim i uzimam.
Ja nisam dužna, nisam kriva,
i mene ne čekaju.
Mene, ipak, progone.
Duhovi, datumi, slučajnosti i ljubavi.
Lanci od laži na nogama,
mrvice od propalih susreta u džepovima.
Istina je na popustu u prodavnici tajni.
Helena
Pesma u meni
to je poput iskrivljenosti dušeka
to je poput polupanih vitrina kada igraš golf
to je kada diktiraš u interfon
to je spas u noćima polumeseca
reči su spajalice kojima čupam nokte
pesma u meni spušta se liftom
gore-dole stalno tutnji
tek prsti umazani od sitnih kolača
podsećaju na miris žene
gledam vitrine unutar sebe
sigurno nisam isti
valjda jer nemam interfon
samo spajalice
polumesec
kišu
sve te bogove
Ko je Rejes?
zapitan ko je Rejes
odvrnuo sam muziku gledajući
u displej imenika
Nova godina je trajala evo već dva dana
nikada nisam dao broj nekom Rejesu
prelazio sam po polici i konačno našao roman
koji sam dobio od neke devojke
na književnoj večeri
posle dva sata shvatio sam
da volim romane koji odmah krenu
glavna junakinja
alkoholičarka
u rehabilitacionom centru
misli da je uzvišena
svoj bol naziva nekim muškim imenom
sviđa mi se kako izgleda
junakinja
slika autorke je na
zadnjim unutrašnjim koricama
i evo me
ležim i nemam posao
odavno sam batalio crtanje
smiruju me romani sa lepim
unutrašnjim koricama
ko je Rejes?
izbrisao sam taj unos u imeniku
izbrisao sve ljude kojima sam
pijan obećavao kako ćemo imati
dugo i veliko prijateljstvo
obrisao dilere
dosadne crtače i komšije
Salinog broja nije bilo ali sam ga
čuvao u novčaniku poput slike za sreću
istresao sam ga
nekoliko kovanica, karta za koncert
i njen broj
krenuo sam sa „Draga Sali“
ali sam shvatio kako mi nije više draga
poslao “Srećna nova. P.S. Sve najgore.“
legao sam okrenuvši telefon naopako
kako ne bih video ako stigne Salin odgovor
ovo će potrajati dugo
Čovek jednostavnih zakona
vidim betonsko nebo
postaje sve hladnije
iz dana u dan
februar
ljudi se sastaju kako bi se jednog dana rastali
ljudi se rastaju da bi na ponovnom sastajanju
bili srećniji
umore se jedan od drugog
normalno je to
ja se nikada ne umaram
ja sam čovek jednostavnih zakona
ispod betonskog neba plavih zaliva
jednostavno sam
bez jednostavne
žene
Dogovor oko posete sajmu automobila gde sam je poslednji put video
Zadovoljstvo i ja ne idemo
jedno drugom u kućne posete
ono zna da ću propasti
Zadovoljstvo uvek zove s govornice
priča o sajmu automobila
ništa od danas, kažem
poklopim, zaklopim impulse
Zadovoljstvo ima demenciju
ponekad ne zna kako se zovem
podsećam ga nekad uz anegdotu o smrti
Dejan Kanazir rođen je 1997. godine u Beogradu. Aktivno piše poeziju od svoje četrnaeste godine. Bivši polaznik radionice kreativnog pisanja u Biblioteci „Milutin Bojić“ koju je vodila Violeta Vučetić. Pobednik „Zvezdarijade“ 2015. u Beogradu. Kasnije je postao pasivan član i posetilac skupova Književnog društva „Orfisti“. Svoju poeziju javno je čitao na beogradskim večerima poezije(Poezin party, ARGH večer poezije, Pet minuta pažnje, Na sav glas, TROP Autsajder, Punchtown poetry Pančevo).Njegove pjesme zastupljene su u: „Rukopisi 40“, „Rukopisi 43“, „Časopis TEMA, Zagreb“, „Poezija Zagreb“,“Časopis Gradina“, “Beogradski književni časopis”, blacksheep.rs, astronaut.ba, strane.ba, hiperboreja.blogspot, fenomeni.me., nigdine.com, zbornik ljubavne poezije bludnistih.com.
2019. godine, njegovu prvu zbriku pesama „Ništa se ne dešava utorkom uveče“, objavljuje PPM Enklava pod okriljem Zvonka Karanovića kod kojeg je išao na radionicu u DKSG Beograd.
Pored poezije, piše kratke priče i dramske dijaloge.
Sledeća