Bozana Radenkovic, Author at astronaut.ba

kako je kod kuće
je l su ljudi i dalje otrovani lažnom nadom
od svega mi je najteže da vidim
kako ta nada ne umire
dok sve i svi umiru
šta će nam
zašto već jednom ne uradimo nešto revolucionarno
zašto ne spalimo skupštinu
zašto ne dignemo u vazduh sve banke
zašto ne oslobodimo životinje iz zoološkog vrta i pustimo da ih sve pojedu

ništa revolucionarno se ne dešava
život je sav od mini revolucija
ponajviše unutrašnjih
to je ono gde treba početi
pa se jednom možda prava revolucija i desi

ja sam zato revolucionarno odlučila
da se više neću dati nadi
bar ne na tom mestu
to je moj skromni doprinos
zemlji koja će biti izbrisana sa mape sveta

odakle si odakle si
ahh znaš to mesto više ne postoji
ali bilo je lepo dok je bilo
ljudi srčani
rakija ljuta
meso masno
osmesi krvavi
oči pune suza nasmejane nasmejane
lepo mesto gde braća ratuju
a ne znaju zašto
lepo mesto gde se mole da komšiji umre krava
lepo mesto majkemi nije sve tako crno belo
tu te ugoste nepoznatog
i hrane kao da si najrođeniji
tu ti na ulici ispričaju istoriju svog stradanja
tu zaigraju kolo dok padaju bombe
tu ti daju i kad nemaju
nema takvog mesta više na svetu
ja sam ti iz mita.

Dijana Knežević

(Popis i zbirka zapisa posvećenih posečenom drveću iz zemunske bašte; narodna verovanja preuzeta su „Rečnika srpskih narodnih verovanja o biljkama“ Veselina Čajkanovića)

BAŠTA
(Prema nalazu veštaka od 16. avgusta 2022. godine)

„Stabla višanja, komada 6
Stabla trešanja, komada 1
Stabla jabuka, komada 3
Stabla šljiva, komada 2
Stabla kajsije, komada 2
Stabla kruške, komada 1
Stabla dunje, komada 1
Čokot grožđa, komada 3
Živa ograda dužine 12 metara
Tepih trava na celoj površini

Veštak konstatuje
da je kompletna seča stabala
i nasipanje površine kamenom
obavljeno bez najave.“

U izveštaju ne piše da su baba i deda
baštu negovali 50 godina.
Godina, 50.

Sada je na mestu trešanja višanja jabuka dunja šljiva
kajsija grožđa žive ograde smokve i tepih trave
jedna stambena zgrada.
Ružna.
Na celoj površini.

Goca je došla iz Kanade
i plakala je.
Kada smo bile male, sa dva kraja bašte
često smo trčale jedna drugoj u susret
raširenih ruku.

VIŠNJA, PRVA
(Cerasum apronianum)

„Na Đurđevdan, devojke se kupaju na višnji ili je jašu, da bi momci svisli za njima.“

Umela sam već kao mala
vešto da se penjem na drvo
i udobno smeštam među grane.
Kada sam počela da govorim ono što mislim
počeli su polako da mi seku grane
da ne bih iz punih usta
gađala pretke košticama.

VIŠNJA, ŠESTA

„Nije za višnju dobro da cveta kad joj vreme nije.“

Onaj pravougaonik sunca
u kome ostanu stopala
dok ležim u hladu krošnje.
Kao stolnjak prostrt po travi.
Našla sam sestru u letnjoj noći
pokrivenu mojim novim stolnjakom
kupljenim za posebne prilike,
za svečanosti koje se nisu dogodile.

TREŠNJA
(Prunus cerasus)

„Trešanja s proleća valja okusiti nekoliko, a ne samo jednu, jer će se u protivnom od jedne čaše rakije opiti. Na Andraševo, 30. novembra, metne se grančica trešnje u vodu i gata se o dužini života: ako grančica procveta, biće život dug, a ako procveta i olista, biće kratak.“

Usudila sam se da nemam decu.
A ni trešnja više ne rađa.
Sećam se merdevina
prislonjenih na njeno stablo.
Volela sam da se izgubim u krošnji
i sedim među crvenim sestricama.
Goca se otkotrljala u Kanadu,
ali je teme naših glava
ostalo povezano peteljkom.

KAJSIJA, DRUGA
(Prunus armeniaca)

„Verovalo se da je kajsija ‘zlatno jaje Sunca’.“

I vožnja bicikla
iziskuje izvesnu muzikalnost.
Raspolovim kajsiju na dva točka,
pokrijem njima oči
i vozim se u trenutak
kada je mali sestrić zvonko uzviknuo:
Ovaj hodnik zove se Sunčani dan!
Čujem neku divnu vest,
golubovi prelete preko mosta,
a ja vidim zlatne ždralove.

ŽIVA OGRADA
(Ligustrum vulgare)

„Kroz trnje demoni ne mogu da prođu, jer će ih ono u sebi zadržati. Granje ima zadatak da zadrži dušu. Na svakom trnu i u svakom trnjaku može biti po kakva duša lutalica, koja je tu na ko zna kakav način dospela. “

Ivana je rekla
da sa tugom živiš
kao sa hroničnom bolešću.
Nema odbrane.
Nema ograde koju možeš da preskočiš
I ostaviš tugu sa druge strane.

ORAH
(Iuglans regia)

„Orahovim ljuskama pokriva žena bradavice na prsima, da joj ne bi škodila mora, zao duh koji noću sedi na grudima zaspalih i siše im krv.“

Orah je jedini ostao.
Njegova krošnja
ispunjava ceo prozor.
Vetar voli da je grli,
odmotava zelene talase.
Na stogodišnjim granama,
vijugama velike,
raskošne glave,
noću peva slavuj,
svedok.

Ljiljana Ilić
Objavila je tri zbirke poezije: „Nije zabava to sve“ (Pesničenje, 2009), „Preča posla“ (Edicija Najbolja, 2014) i „Busen“ (nezavisno izdanje u saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i Bulevar Books, 2026), i jednu slikovnicu za decu: „U potrazi za svetlom Aurore“ (Bulevar Books, 2025).
Članica je organizacionog tima Pesničenja, „treninga aktivne poezije“, poetskih događaja organizovanih u Kulturnom centru Rex, i širom Srbije i regije (2009-2014). U saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i piscem Davidom Albaharijem uredila je četiri izdanja sa poetskim i proznim prilozima autora iz cele regije Proleće/Leto/Jesen/Zima (2018/19). Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Prevodi književnost za brojne izdavačke kuće. Dobitnica je najveće prevodilačke nagrade u Srbiji, Nagrade „Miloš N. Đurić“, za najbolji prozni prevod u 2025. godini („Kairos“ Dženi Erpenbek; Booka).