Kako pobediti kao devojka

Ikarov pad Trideset i pet godinanema glasa o Milutinu.

Susret Nekad sam se sjetio da smo seJednom pozdraviliNegdje na ulici Mi smo dva stranca koji se nisu prepoznaliI u tom nesporazumu nastao jeMali prasak u pogledu  Ne sjećam ti…

Moje srce je sigurno malo veće od ostalih jer ja sam empat. Mene toliko muče ljudski problemi da moram biti što dalje od neke osobe ako joj je loše. Samo mislim na druge, nikada na sebe. Na mene se sve izlijeva kao bujica i bolje mi je kad se i ne približavam ljudima. Uostalom, sve je sigurnije iza ekrana.

završilo se to tromo letoiščekivanja i hučanja talasa u ušimaprebiranja po zemljopisnim kartamaputovanja po ostrvimakojima zapravo nisam putovala

Put astronauta Podne je a mesec stražar bled lenjo lanisiram snove u kratere Proleterska misija nije nemoguća ako pođeš putem astronauta 

Mogućnost vjetra

Sve što ja ne znam Sve što ja ne mogu da saznamSaznaju moji neprikosnoveni avetiI poigravaju se sa nevinošću iI sa beskrajnom povodljivošćuPrazna je ova podeljenost misliI svake noći sanjamo…

čujem od tad
udarac tela o beton
ne padam više
na šećernu vunu
i vožnju ringišpilom

Šta je potrebno da se hoda posle svega, da se hrli u susret rušenju, propadanju, evidentnom odsustvu svakog smisla, neizlečivoj krhkosti i prolaznosti svega vrednog?