Pakiram smog u plastične vrećice
ovisnost o lošem postaje manijakalna
bojim se čistog zraka koji
nosi perspektivu
znam da nemam dovoljno velike oči
da budem podoban vidik

moje je oko razraslo sunce.moje je oko prostrti ležaj (svakom mom malom snu).moje je oko razmak između dva prsta,razdaljina od dodira do njegovog nestanka.moje je oko gnijezdo bez dna,šipak bez…

Putešestvije znaju početi i pri polasku kući. Zapravo najčešće tada i započinju. Zjenice se prvo šire pa tek onda smire. Pri povratku sam htjela ostati barem još jedan dan. Pri povratku i jesam ostala još četiri sata na parkingu najnemaštovitijeg mjesta u Istanbulu.

Demonska Oprao sam zube prije snaKao i svako večeIzglancao nekoliko riječiU stihove, otisnuo seNa svoj stari ležajPa se pokrio čežnjomZarobio u bezdan željaKoje su me porobileDok žvaćem strahove Rastjerao sam…

Tako treba da bude, smiri se
To je samo novi prozor iako ćeš proći
kroz poznata vrata i isti ćeš vidik
imati pred sobom.
U šaci će ostati kvaka i oglodana voćka
Ušetaće promaja kao konstanta
zbog stalno otvorenih vrata
Zvezda semena čekaće da bude posađena
i nova ravnoteža uspostavljena, ipak

PUCANJ

DORUČAK ZA NAJSLABIJE MAČE

patrijarhat u rukama žene sanjala samda nam je dvorište čuvaladobro uhranjenadivlja svinja

Sunce nije izjutra u sobi zasjalo
Od rane jeseni
Na moj osmijeh
Dosada laje u meni
Užasnut saginjem se naglo
Obrušava se tutnjem snijeg sa krovova.