OVA ZVER PROTERUJE SE VATROM
Rodio sam se divlji
oštrim kolenima probijao bubne opne insektima
jedinim svedocima- jer nikada nisam zgrešio prema prirodi zemlje
kad sam istupio kolena promenio sam i naoštrio zube
samo da bih s ocem pokidao sve veze
moja kuća prokišnjava od sopstvenih ujeda
kiša je moja krv
hodnici su putevi do istine
nasilno otvorena vrata dvostruko plaču
u meni gori seme vuka
podižem pogled ka suncu-gubim vid
i u lice mu priznajem
„ova zver proteruje se vatrom“
SUDBINA
(tebi, kojoj je sudbina okrenula leđa)
Sahrani sestricu u oku
onu kojoj oštar stepenik ne može ništa
okoštalu od vlakana nevinosti
ko ugasi svetlo u njeni grudima
krije se od semena čovečnosti
ne znaući da će ona postojati
postojaće u listu javora čiji je koren njena kosa
sva proleća cvetaće modro crveno
bojama njene tek rođene krvi
odviknuta od majke koja je njen početak i kraj
stanovnik je planete koja tek čeka da postane
velike smrti broje premalo godina života
nečije sudbine prestigne odsustvo čovečnosti
Vukovac Branislav, rodjen je u Novom Sadu 1990. godine, odrastao u selu Putinci nadomak Rume. Diplomirani je profesor sporta i fizičkog vaspitanja. Suprug i otac dve devojčice. Živi i radi u Sremskoj Mitrovici.
