Bez trikova
Kad te budem zavolela
radiću kao konj.
Ustajaću u zoru
da oribam podove,
skuvam ručkove,
uglancam komode
i pločice u kupatilu.
Želim da imamo
lep, udoban stan.
Kad te budem zavolela
neću se češljati svaki dan
i zube ću da perem tek oko podne.
Neću se ogledati
čak ni u prolazu.
Zauzeta sam,
mislim na tebe
i stvaram nam dom.
Zasmejavaju me
oni glupi naslovi
u ženskim novinama:
Očuvajte strast
Iznenadite vašeg muškarca,
za neku jadnu uplašenu ženu-klovna.
Ja kad te zavolim, da znaš,
biću dosadna i smrtno ozbiljna.
Neću pokušavati
da te zadržim trikovima.
Kad te zavolim
moći ćeš da mi gledaš u dno očiju.
Toliko će biti bistre.
Bez taloga od tajni.
Bez mulja od prenemaganja.
Kad te budem zavolela
nećeš biti ljubomoran.
Jer tu sam, tvoja,
neočešljana, prosta, verna,
umorna od rintanja,
zaspim uveče čim legnemo u krevet.
A ti, kurvin sine,
tad sedi za kompjuter
i na internetu gledaj
slike drugih žena,
očešljanih, budnih,
sa očima mutnim kao žabokrečina.
Zaborav
Lepo je kad neko
zaboravi da kaže hvala,
da čestita rođendan,
da pita kako si.
Lepo je kad neko
ne oseća dužnost
da te se seti.
Ima nešto iskreno u tom zaboravu.
Nešto nevino i prisno.
Nešto toplo i spontano
što sam uvek cenila više
od narcisoidnog sećanja
koje usiljeno i letargično
štiklira ljude
na svojoj listi obaveza.
Veš mašina
Dva krhka staklena svećnjaka
stoje na mašini za veš.
Pre nego što je uključim
sklonim svećnjake
da ih centrifuga ne obori i razbije.
Vidim tu mogućnost
pri svakom pogledu
na dati prizor.
Moj muž, pak,
uključi mašinu
i ne skloni svećnjake.
On taj prizor ne vidi.
Ne prepoznaje ranjivost konstrukcije.
I ne razmišlja unapred.
On bi da pere veš. Ostalo ga ne zanima.
Mora da sam jako glupa
kad sam potrošila celi jedan dan
čudeći se
kako je mogao da mi slomi srce.
Frida Šarar.
Iz zbirke Halter ego, V.B.Z., 2018.
