JABUKA
ja sam jabuka
i ima mnogo krvi na njoj
i ti si jabuka
i na njoj ima mnogo krvi
kad otpadnemo i pokupimo se, prizemljeni
postaćemo čudna mešavina
to je možda jedini način da stresemo prljavštinu
treba da saznamo te jabuke
kakva su im semena
kakvi su ih crvi jeli
i da je zrelost jednaka prizemljenju
iako to možda plaši
treba da želiš da znaš sve i da upoznaš i crva;
taj pomno bira zdravo meso
imamo li drugi zadatak do da budemo hrabri
ne
šta god da je zemlja
pravo na nju je prirodno
gravitacija ima svoje želje
jabuka ima granu stablo koren list
i peteljku
DŽEZ
sanjam da više nismo mi
noć zapara senku, tiho je
zid nosi slobodan vazduh, stoji
između nas – kao džez
vanredno tužan
usta su teška, mazim ti nos –
taj me je nekad mirisao
uz koltrejna,
disao si veselo
MIRIŠE
miriše na stokholm i na cigare
kao sunce koje nikad ne zalazi
iako u stokholmu izlazi kao penzioner
i gubi se kao maratonac u trci na sto metara
miriše na neprospavanu noć
a spava kao podojeno odojče
nosi zanimljiv feromon
koji moj pomno voli
ima pravu nogu i ispravno stopalo
zna kako da nagazi
kaže da bi bio iscelitelj da je dobio ruke
za njega je isceliteljstvo neupitno,
iscelitelj je čovek koji ti pokazuje put
samoisceljenja
to je moj ikigai
nasloni me na rame i kaže da voli da me
duši
to je njegov način da me
oduševi
želja mu je da me naoruža mišlju da je
sve u savršenom redu
da jedinka može da spasi kolektiv
da je mir rezultat borbe sa samim sobom
a da je nositi krst lepo
priča u nedogled
i balav je za prave stvari
proučava kinesku medicinu, zvezde i raj
verujem da ga čeka njegova nimfa tamo
veruje da sam ta nimfa ja
obećao mi je da će izabrati mene
čak i ako bi mu se sve sedamdeset i dve device
podale
da je znao srpski, rekla bih mu neki kliše, u fazonu
obećanje ludom radovanje
ali on zna samo turski
obožavam reč sikter, morala sam da je upotrebim
Uma Vid
Uma Vid, pseudonim Viktorije Marinković, odrasle u Vranju gde je završila gimnaziju “Bora Stanković”. Dva puta nagrađivana na konkursu “Bore Stankovića” za pesme. Objavljena poezija i u zborniku “Zaječarskog proleća”, 2013. godine.
Uma Vid, je autorka zbirke pesama “viktorije” objavljene godine 2018. Neke od pesama iz zbirke su objavljene u “Modricama vazduha”, antologiji pogranične srpske poezije. Uma Vid je medicinska sestra, specijalista za psihijatriju i radi sa starim ljudima u gradu Södertälje, u Švedskoj. Njena interesovanja su široka i sveobuhvatno povezana s potencijalom svakog čoveka za samoostvarenje i postanje. Nekoliko godina provodi na psihoterapiji i podučavanju kod psihoterapeuta Željke Kurjački Stanić, bavi se medicinskom jogom, meditacijom i proučava stare vede. Piše svakodnevno i smatra pisanje lekovitim.
Voli Thomasa Österlunda i ima gotovo trideset godina.
Voli melodije, sveće, da sedi u mraku. Volela bi da je staloženija, manje žustra i da ima kornjačino strpljenje i sporinu.
