Lacrimosa
Naelektrisana sam tkanina namenjena za oglede
hvatam vaše vizije i sitne grčeve,
sve te modrice kojima je prethodila sreća.
„Zajedno ćemo preći reku.“- svira sa radija,
treba zapamtiti tu misao,
može poslužiti barem za pesmu ili lozinku.
Stari bleferi sa prljavih pločnika više ne prolaze,
sada je kripto čovek,
oklop skrojen za inteligenciju van naših dometa.
Sva dela nam već govore
ono što mislimo da otkrivamo.
„Zajedno ćemo preći reku.
Preći reku, kao jedan.“
U postsezoni bogova
Sunce škripi
po kamenim ostacima sveta.
JA sam negacija mnoštva,
Letin sin i lek, ja sam broj i zvuk lepote
Otac Pitagorejaca i svega što ćete znati.
U postsezoni
uvek naletiš
na nekog meštanina
željnog društva.
Traži mi da ostanem
tu na pepelištu ideja
da sačekamo suton
i gledamo kraj sveta.
U međuvremenu
preživela sam slušajući vazduh
kako izvodi džepnu simfoniju
hvatala jezikom kapi svetla
i gazila praznom stranom ulice
Uvek je dobronamerno
Živim punim prestoničkim životom
danju brančujem kraj reke
noću slušam napaćene pesnike
i njihove trans devojke dok
odzvanjaju iz suterenskih centrala
i nigde mi nije mesto
Vikendom otvaram vrata
razlažem boje na fraktale
imam momka i devojku
neodlučna sam i zato plaćam
dvesta evra terapiju,
a majka kaže: rodi dete sve će te proći!
Uveče osećam
da ću sve razočarati
isprobavam koliko mogu da zadržim dah,
nikakvu ideju nemam umem li drugačije
površna sam, ujutru me obraduje
kada komšija kaže: Lepa si!
Isidora Petrović
Isidora Petrović je rođena u Beogradu, 1976. godine. Posle završene gimnazije upisuje Biološki fakultet, stiče zvanje doktora nauka i nastavlja da se bavi naučno-istraživačkim radom. Kratke priče i poeziju objavljivala je u zbirkama i zbornicima „Izgleda da će jugo“, „Reci ko te je ubio Gea“ (Ars Antibari, Bar), „Moć reči“ (Kreativno pisanje, Beograd), „Biber 03“ (Biber, Centar za nenasilnu akciju, Sarajevo-Beograd). Pohađala je pesničku radionicu Zvonka Karanovića.
