radnička deca ne vole praznike
sa reklama nas zaslepljuju
široke keramičke vilice
porodice ispeglane
kao hotelski čaršavi
a stvarnost je bila krezavi Cigan
ruke oca koji je uvek išao napet
crne od tovatne masti
još teže na belim stolnjacima
moja majka
zaboravila je da je žena
bila je samo majka
supruga
koja tiho hoda iza muža
za snove je ne pitam
kad u očevom odsustvu
pusti ploču i odluta u sećanja
ne volim što dolazi nova godina
svaka je bila bolna i rasparena
raspareni servisi i escajg
šnicle tri a nas četvoro
zašto više ne sedam na ringišpile
poslednji put
kad sam se zaljubila
otac je vikao –
Nikako u ludnicu
tamo ti stave šlem
puste struju
kod njih uđe čovek
izađe fikus
vodio me kod Ciganke
kad je tražila sto evra
shvatio je
nisam vredna tih para
pa kod žena
što nad glavom tope olovo
tek na kraju u crkvu
u crkvi sam od vrućine
pala u nesvest
to su demoni, demoni
mrsili smo slavu
vikala je baba
majka se molila celo leto
pazila
čujem li se iz kupatila
mirisala nam je kuća
na ulje kojim su me
mazali sedam puta
na zdravlje i spasenje
čujem od tad
udarac tela o beton
ne padam više
na šećernu vunu
i vožnju ringišpilom
naopaka bajka
bio jednom jedan čovek
naša četiri stopala
bila su dva u pesku
bio jednom jedan čovek
ali ta je bajka naopaka
princeza je kao mala
crtala kuću bez krova
sebe bez stopala
znala je
u ljubavi si ili tata ili mama
prah sa majčinih krila
na očevim prstima
prah sa prinčevih krila
na princezinim prstima
Milica Rosić
Milica Rosić rođena je 1996. godine u Lazarevcu. Diplomirani je profesor srpskog jezika i književnosti. Pohađala je radionice pisanja poezije koje su vodili pesnici Zvonko Karanović i Ana Marija Grbić. Dobitnica je nagrade Mladi Dis za 2021. godinu. Član je Alumnija Filološkog fakulteta u Beogradu. Bila je moderator nekoliko pesničkih dešavanja u Beogradu. Radi kao novinar.
