Samo je saksofonista imao probu na bini
tvoj sopran i moj alt bili su
jedino sazvučje u publici
ružičasto svetlo neona
zadirkivalo je tamu
dimom cigareta
pisale smo šifrovane poruke
gledaš me kao da razmišljaš
da li bi htela u krevet sa mnom
s druge strane prozora
žuti oreol bandere pokazivao je
da kiša pada sve jače
nije bilo lako uhvatiti car:go te noći
Istočnjački monolog
u Africi je crveno sunce
ušlo u moj unutrašnji život
planerni let ptica nad madrasama
i ključanje začina iz zemljanih posuda
odbijala me je posle
posloženost Zapada
prevrtanje očima
kada slučajno zakačim čoveka
u punom autobusu
–zar ne znaš da je dodir život?
-za tebe je život,
kažeš,
a za mene
kraj
U pustinjskom vrtu
Dve prve žene u crvenom kabrioletu prave patuljaste peščane oluje.
Kotrljajuće trave uzdišu za njima. Naježene biljke ih ignorišu.
Prva prva žena uživa u zarivanju zuba u jabuku.
Divi se svojoj toaleti, smokvinom listu posred toplog trougla.
Povremeno pogladi zmijice obavijene oko bradavica.
Druga prva žena bere ornamente iz kose,
baca vetru da ih uhvati. Svoju kutiju drži na krilu.
Kada je otvori, nastane sveopšta panika koja je zabavlja.
Jure kolima ka ponoru. Kad točkovi pređu ivice,
auto se uzdiže u oblake. Stomaci im se uspinju ka grlima.
Iz njihovih glava poput kokica niču nove prve žene.
Treća prva žena, dvadeseta prva žena, hiljadita prva žena…
Spuštaju se kao padobranima na zemlju.
Sleću na zgrade sa šubarama od kukavičjih gnezda.
Prizemljuju se na obalama mora i na leđa kitova u okeanima.
Anđela Milinković
Anđela Milinković rodila se 1987. godine, živi u Beogradu. Završila je istoriju umetnosti, a zanima se i raznim drugim stvarima, između ostalog – aikidom, psihodramom, aktivističkim horovima… Poezija joj je objavljivana u pesničkom zborniku Šraf i književnom časopisu Buktinja.
