Sve što ja ne znam
Sve što ja ne mogu da saznam
Saznaju moji neprikosnoveni aveti
I poigravaju se sa nevinošću i
I sa beskrajnom povodljivošću
Prazna je ova podeljenost misli
I svake noći sanjamo svice pune dima i nemira.
Ako saznamo svoju istinu
Hoćemo li se preobući u ljusku nade
Kako bismo još jednom opravdali
Da ćemo ovde, u ovoj rasklatanoj prošlosti
Klijati kao zadnji stanovnici?
Priklonićemo se nesreći kao svojoj majci
I zagušićemo heroizam na račun
Nepopravljivosti.
Sve što drugi znaju
Mi nećemo nikada saznati,
A sve što ne mogu da saznam
Ostaće nesaznato od nikoga,
Mepromišljeno, neispitano, nečuveno.
Usputna bol
Opklada sa mojom krvlju je ravna
Slučajnoj ispovesti u pustinjskoj baraci
Koju je Bog zaboravio
Ali je nije zaboravio čovek u crnom.
Dvoboj sa budućim iskušenjem
Događa se na karpi sa orlovima iznad glave
I rutina čoveka u crnom
Kaže da neminovnost nije olakšanje
Ona je opravdanje.
Ponekade me zaboli
I tišti me
Unutra u stomaku
U celoj utrobi
Ali ne mogu da stanem
Put je dug, sunce peče
A fantazmagorija očekuje
I baraku i karpu.
Smrt odavno nije olakšanje.
Sašo Ognenovski
Rođen 1964 godine u Bitolju, svoje osnovno i srednje obrazovanje završio u svom rodnom gradu. Na univerzitetu Sv. Ćiril i Metodij, na Fakultetu za Dramske umetnosti, je diplomirao 1987 godine . U 2002 godini magistrira na Institutu za Sociološka i Političko-Pravna Istraživanja na otseku Komunikaceije i medije, a 2017 godine na Institutu za Komunikacije i Medije na Pravnom fakultetu univerziteta Sv. Ćirila i Metodija doktorira na temi Odnose sa javnošću i medije u Makedoniji. Za vreme svog profesionalnog umetničkog i naučnog života radio je i na Pedagoškom fakultetu univerziteta Sv. Klimenta Ohridskog u Bitolju i kao profesor na Slavjanskom Univerzitetu Gavrilo Romanovič Deržavin. Sa svojim radovima učestvovao je na brojnim simpoziumima i konferencijama u Geteborgu, Oslu, Milanu, Londonu, Briselu, Bratislavi, Sofiji, Skoplju, Ohridu, Bitolju, Kruševu itn. Napisao je više od pedeset radova iz oblasti komunikologije, odnose sa javnošću, pedagogije, književnosti, kulturologije i pozorišta. Napisao je sledeće knjige: „Lavina“ (1995), „Plodovi pakla“ (2014), Pustinjski cvet“ (2015),Šuma (2018), Menjanje prošlosti (2019), (poezija), „Tvrđava“ (2016) (drame), „Obična bajka“ (2002), „Čarobni kompas“ (2012), (drame za decu), Sivi trg, (2019), Turneja (2020) (romani). Prevođen je na srpski, engleski, arapski i albanski jezik. Bavio se i prevodom sa srpskog, hrvatskog, bugarskog i engleskog jezika. Član je Makedonskog naučnog društva, Internacionalnog Pozorišnog Instituta i Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Za vreme svog profesionalnog rada bavio se i pisanjem scenarija i režiranjem za televiziju. Piše pozorišne, filmske i književne recenzije. Rezident je književne mreže „Reading Balkans“ ostvarivajći književnu rezidenciju u Tirani, Albanija. Osnovač je i pretsednik udruženja za razvoj umetnosti i multikulturalnosti „PERUN ARTIS“ iz Bitolja radeći na razvoju književnosti i multikulturnih vrednosti. Urednik je međunarodnog književnog časopisa „Književni elementi“ i elektronskog književnog časopisa www.elementi.mk, a urednik je i na skoro dvadesetak izdanja ovog udruženja. Živi i radi u Bitolju.
