miris plamena
naučen da u sred požara
gradi se dom
od žara i pepela
kao dete zavoleo sam
miris plamena
teše me od tad
prizori puni rasula
i nemira
kroz požare bos igram
i naglas pevam
kao da su veselja
kosa posvuda
nepodnošljivo je
teško lice
od kada ne mogu
svoje čelo
na rame da ti spuštam
ja prezirem
ove potčinjene ruke
koje i dalje mirišu
na prezreli nar
i tu umornu kosu
nema te
a pronalazim je
svuda
po ko zna koji put
na bezbroj načina
pokušavaš reći
koliko me voliš
dok ostavljaš moj jastuk
na giljotinskom panju
i pružaš mi nož
da odrubim sebi glavu
po ko zna koji put
tebi za ljubav
