Pesnik u Aleksandriji
Gde je mladić sličan sebi
kog bih mogao da volim?
Čoveče-gradu:
Imenovana su sazvežđa,
Pokrštene su ulice,
Dočekani su ljubavnici.
Govore: Doći će s vetrom,
sa injem, sa oblakom, sa snegom.
Ti spavaš gde je bio okean;
Ti sanjaš naopakim snom;
Tebe su preveli mirišljavi zidovi.
I ne čudim se više kada skrenem pogrešno,
kada mi svako zdanje zaliči
na kuću u kojoj nismo živeli.
Pesma napisana na školjci:
Nađen je izvor pustinje,
Okrenuta je planeta,
Dovršen je herbarijum.
Požar u Aleksandriji
Prvo se videlo da se prostor menja
Da se savijaju zidovi
Da se otapa mesec u lelujavoj reci
Onda se jezero istočilo u ponor
Žabe su postale vetrozemci
Blato je od mog tela napravilo muzej
I visile su slike
Cvetalo je cveće
Umorio se umor
Opet sam zapalio svoje usne
Opet sam ti dao povod da budem krečnjak tvoje kule
Da okreneš rozete iznad izbijenih vrata
Naćve su snivale Nilove
Nilovi su se slivali u lavine
Lavovi su iznenada postali lake lovine
Okačili su puške
Pucali su vatrama
Rezali su žalfije
A ovaj duh nema nikakvu kuću
Samo u prašnjavoj kesi nosi preko ramena vodu
I katkad ume da mi u grlu izazove požar
Smrt u Aleksandriji
Pošli su bili da ga traže
noćnim putevima koji idu ka moru,
strmim petljama na kojima se petlovi gnezde,
pošli su, pošli su, njega da traže,
kako se traže srne odbegle u planinu
zaklete svu detelinu svetu da obrste,
pre cika zore bili su pošli,
neko je rekao da je umro,
neko je drugi rekao da lažu,
i krenuli su da prate vetar,
a vetar znači da se pokrenuo vazduh,
da se pritisak zanjihao na granicama grada,
vetar znači da se platila krivica
letnjem danu njegovog bivšeg tela,
vetar znači da je bio praznik
i da nije trebalo ništa da se radi,
a oni su bili pošli,
i bili bi pošli i da nije bila sveta
njegova zlatna kosa na severnoj strani stana,
njegove su kuće postajale pesak,
padale su ničice njegove umrle majke,
u prah su se pretvarali njegovi sablasni prijatelji,
neko od njih je i rekao da je umro,
drugi je neko rekao da prokleti dušmani lažu,
a njega nije bilo ni u jednoj crkvi,
zato su bili i pošli da ga traže,
išli su kao dvanaest meseci što idu
od jedne kuće do druge
i prosili su redom odgovor na rebus,
i sve su ih terali glatkim i mlečnim zmijama,
a zmija znači da je pukla opna,
zmija znači da je njegov vrat bio mek kao jastuk
na kom su spavali prazni i prošli ljubavnici,
zmija znači da ga neće naći,
kako se nalazi sneg u vrelom aleksandrijskom pesku,
a nisu, nisu ni pošli da ga nađu,
pošli su samo da ga traže.
Lazar Bokumirović
