Načini ljubavi
svaki put kada ti se obratim
imam osećaj da sam nešto izgubila
osvrćem se oko sebe i prevrćem džepove u potrazi
napipavam svega manje
ne znam ni šta sam imala ni šta smo sada mi
svi prizori rata o kojima sam čitala bili su smešteni u jednu istu kolonu
tebi o tome nikada nisam pričala
nisi pitao nisam želela da misliš da imam grešku
da su mi potrebni stručniji razgovori
a i kad su mi bili potrebni lakše je
pričati o stresu na poslu, gužvi u prevozu, ekološkoj katastrofi u kojoj smo,
manjku samopoštovanja, opsedajućim mislima tragedije, nedostatku komunikacije
nerazumevanju
skupio mi se um i mislila sam da se iz njega neće više ništa poroditi
neću uspeti da kažem ko si ti
razumem i ne moraš da vičeš
tvoje reči u kovitlacu
uzmaju oblike i poklanjaju mi se
obigravaju i dopuštaju da verujem da su tu zbog mene
izvirivala sam ne bih li ugledala
ima li šta dalje
ima li šta više
reči u pelerinama su se uhvatile u kolo
obletele oko mene krug
unele mi se u lice
zaslepljena ne vidim prazninu iza
zaboravila sam na unutrašnje oči
zaigrala sam se
poverovala da sam nepravedna prema svima
da mislim samo sebe
ubeđuješ me
Život zmaja u trešnjinom cvetu
smejemo se plamenim venama grohotom
neustrašivi smo
u radijatorima ostaju zarobljeni naši vuneni neprijatelji
surovi smo
svlačimo im odela
stavljamo cvetne maske
udaramo u metalno da odjekuje talasima
oblaci će oprati njihove zemljane tragove
pepelom ćemo osloboditi svoje puteve u stratosferu
sve što imamo može na tučak da stane
na svim jezicima praznina je prazna
hrana nam je niština
dok ne umilimo duhove
dok se oči ne priviknu na tuđe svetlo
sečemo po ivicama misleći da to pomaže
dobaciće kamen da ga primi obraz i nazvaće ga poljupcem
govoriće gromoglasno dok mukli deklamujemo rukama i nogama
mahaćemo sveli i pogrešni stavljajući glagol na prvo mesto umesto sebe
možete tražiti sve od nas
sami stvaramo mučninu
nema veze sa tuđim licima
podsetimo se
mi smo plameni koji će osloboditi budućnost
zemljina jezgra gore u nama
setimo se
neka nas ne nose duhovi kuće sa sobom
setimo se
da ne pomisle talasi da smo njihovi
nas vatra pokreće
setimo se
nazovimo sebe imenima svojim
setimo se
da ne zaboravimo kako smo ih dobili
Prijateljima
svim prijateljima koje sam volela grafitnim srcima
išaranim patikama blatom avale
barbikama iz paketa za pomoć
pisala sam ljubav je kad se voli domovina u plavim unicef sveskama
slali su ih preplanuli zlatni dečaci
sanjali smo australija svaki san završen igračkom
ona zatvara oči kad i ti
onima koje sam volela kroz sirene spakovane vozovima
nepotpunim majkama i očevima
kosovo srce
nismo ih poznali bradate na vratima
onim nušićevim prolazima koje sam volela
sanjali smo metamorfozama
Vivat academia
onim oblacima dima na stepeništima oglasnim tablama
voleli smo se noćima maternje melodije
žegarska janjad
onim dugim lavandinim otocima
povrće je mnogo bolje od voća
loze mikrokosmosa
volim one čija kosa miriše cigleni prah
i ćutanje u centralnim sobama evrope
dok mislim o dragani.
Željana Vukanac
