Drže me između dva prsta
Najviše volim pesnike
kada me motaju
osim sadržaja važna im je i forma
Najsigurnija sam
dok ležim iza nečijeg uveta
Najbrže postajem pepeo
u rukama onih koji misle da je ljubav
seks od pet minuta pre spavanja
Zašto nosim riblju kost
Pecaroš mi poklanja mrežaste čarape
čekam da mi izvadi kičmu
U providnoj torbici nosim nož
kako bi mi lakše otvorio utrobu
Nalepnice sa limuna stavljam na ruku
hoću da budem egzotika u tepsiji
Ne koprcam se
znam ješće me prstima
O nužnosti odlaska
Prababa je ubila plod
iglom za heklanje
neke žene su to uradile ofingerom
a ja sam samo zaspala
I nakon anestezije
pobegla od tebe
Da sam ostala
bila bih embrion nasilno izbačen
iz sveta u kom se razvija
Umesto poezije
čitala recepte
pretvorila se u korov
U snu bih zarivala nokte u dlanove
budila se sa četiri polumeseca na ruci
ni tako modre ne bi ih primetio
Ipak
iznikla sam iz betona
probila se kroz pukotine na pločnicima
Otišla
pre nego što se sve urušilo zbog rastinja
