Performans
Moja tiha
pustinja
nikada dodirnuta
hranjena
tuđim koracima
čeka vetar
koji prašine
sa tela
mlade devojke
u visine
ispraća
moja tiha
pustinja
u svetlosti
nastanjena
podiže proziran
dah večnosti
sama
Praskozorje ili milost
Sanjam kako
spavam na obali
pored divljih talasa
i snažno zapljuskuju me
donoseći toplotu putovanja
u ulivanju sa nebom
talasi sanjaju
o slobodi koju imaju
u obliku meseca spavam
i moje telo odvojeno
je od mene
na tamnoj koži
jednog deteta
koje sakupljalo je pesak
istetovirana je
konstrukcija mog srca
kakva oluja
svetlost – tama
praskozorje
spoj žilavosti i milosti
sanjam kako
povratak iz snova
ne postoji
Akustika
Ponekad me Divan
sebi kroz san uzme
i kada probudim se
kao da sam najednom
napustila sve pesme
ponekad plovim – plovim
ne znajući da više nemam um
i da se molitva do beskraja
u srce spustila
ponekad sam zagrljena
i od tog zagrljaja
besmrtnost me budi
oh kako su dani
ispunjeni ehom tvojim
kada sam na svojoj koži
spalila svoj greh
ne bi li se širio
ne bi li se nikada proširio
