Šta ako?
Šta ako se na Crni petak
ne prepoznaš u korpi sa sniženom robom
u tržnom centru koji vodi do groblja
pa iskidaš sebi ekstremitete
otimajući se s nekim nesretnikom?
Šta ako se, dok hodaš u masi
ne spotakneš o sebe na asfaltu,
već digneš glavu kol’ko da ne štrči,
pa uspešno pregaziš i tu prepreku?
Šta ako se mimoiđeš sa sobom
dok hitaš ka trgu
na direktan prenos
vlastitog pogubljenja?
Ništa, možda to i nisi ti.
Možda je to opet neko drugi.
Kesa
Danas sam kesa.
Tako su mi rekli.
Kloni se klišea.
Poistoveti se
sa predmetima,
pusti da govore
kroz tebe.
Današ šam keša.
Šuškava, plaštična.
Švašta šam prešivela.
Štrpali šu me u šmeće.
Iščupali, pa rašekli.
Išbacili na kišu.
Špuštali na ašfalt.
Šmrzla šam še do šrži.
Šinoć šu me išutirali.
Šikljalo je na šve štrane.
Današ šam keša.
Mogla sam biti i beskućnik
koji se njome pokrio.
Lako je biti beskućnik.
Al’ ajde ti, brale, budi kesa!
Igra
Zatvori oči.
Izbroj do devedeset devet.
Usudi se.
Ne mora sve biti zaokruženo.
A onda kreni.
Iza sedam mora,
u prašumi predubeđenja,
raste jedno drvo.
Među njegovim debelim korenjem
naći ćeš smisao.
Obrni ga…i videćeš da je šupalj.
Pojela veverica.
Nastavi. Nema smisla čekati.
Iza sedam mora,
na ivici svesnog,
raste jedan strah.
Uspenji se uz njegove grane
i…nećeš videti ništa.
Izgubićeš se u izdancima.
Skoči! Ne boj se!
Iza sedam…
Izazovi broj sedam!
Izazovi mene!
Izazovi sebe!
Izazovi sve!
Ipak je ovo samo igra.
Anđelka Isidorović
