Glasnici
Ustajemo svakodnevno iz svojih malih smrti
zašivamo novootkrivene rupe
u pogledu ili u jučerašnjem odelu
da nas zaklanja
od nevesele stvarnosti
Preživljene smrti rado pospremamo
s rasparenim čarapama
dok preteći vire iz besprekorne beline polica
na koje tek treba poređati nove sadržaje
Ne volimo takva sećanja;
ali ih krišom gledamo u prolazu
Očekujemo kao spasitelje;
Svaku nesavršenost
što iz života viri
da stvori nabore ili zakrpi rupe
Svake nedelje neprimetno ustajanje u tišinu
u pauzu između dve buke i žagora
Početaka i kraja
zaturenih sećanja
A oni
glasnici malih smrti
pojeli su nas za večeru
pre nego što im se bilo kakav trag uočio
Onda porodili nazad
u svežinu otuđenih jutara
što smo nastavili da živimo –
I mi
ustajemo i verujemo
u buduće velike trenutke
dok preživljavamo
i dalje
nevidljive male smrti
Letnje veče u Branzviku
Melbourne
U paralelnom životu još hodamo
skrajnutom ulicom
iza bučnog bulevara
povoda za zabavu
i recitujem ti jedino što umem
na drugom jeziku
drugom jeziku za tebe
drugim jezikom za nas
iznenada u tom mraku
među nepoznatim ulicama
samo da se bude negde
sa tobom samo negde
da se otkine deo života
U parlalenom svetu sve su ulice nepoznate
ali koračamo njima zajedno
tvoje poznato moje nepoznato
tvoje nepoznato moje nikad
ni kasnije
pod svetlom
ni dole na plaži u pesku
prema okeanu
na vetru
drhtanje je dopiralo iznutra
U letnje veče recitujem ti jedino što umem
svaka reč se pretvara u ostani
ostanimo
i onda ostajemo
u tom stihu i u toj ulici
a naši životi nastavljaju dalje
bez nas
Poslednji dan leta
oko nas je kružila raspevana patka na reci
i za njom jata gusaka i labudova
protezali su se po mirnoj vodi u toplo popodne
smejali smo se mojim obrvama i malo manje
lošem vinu, razvlačili žvaku ružičastu kao skori zalazak sunca
rekla si ne budi tako namrgođena i pevala se već dosadna pesma
zar je vino zaista loše? – i to je bolje nego priča
kako su tek naseljene labudove na reci pojeli gladni hrane
ali ne i lepote jedno jutro pre nekoliko godina
a zimsko jutro sve je bliže kako prolazi
ovaj poslednji dan leta dok čuvamo u mislima
tih par godina za nas
događa se nešto na reci, gori guma, psi skaču u vodu,
ljudi žmirkaju prema zalasku, pričamo o veslanju
i čamcima spokojno poređanim duž obale
ne budi tako namrgođena kažem sebi biće dovoljno
tmurnih dana, nepomičnih jutara u koja se zuri
kao u tačku u zidu što je buši kiša
kruži raspevana patka malo smešna i paradna
i za njom jato gusaka, protežu se noge ispod stola
pogledi po mirnoj vodi u toplo popodne
vitka su i tanka stabla s druge strane obale
na koju nikako ponovo da pređemo, ni u mislima,
na reci se uvek nešto događa, psi neumorno skaču u vodu,
brundaju motori, gori nebo od zašlog sunca…
sutradan je već zima, treba ponovo pronaći neki smisao,
ipak su nedaleko odavde onomad pojeli te nesrećne labudove,
niko više to i ne pominje.
Jasmina Topić
Iz zbirke pjesama Privremeni boravak, Arhipelag, 2020.
Jasmina Topić piše poeziju, prozu, književnu kritiku, kolumne i eseje. Objavila je šest pesničkih knjiga: Suncokreti. Skica za dan (1997), Pansion. Metamorfoze (2001), Romantizam (2005), Tiha obnova leta (2007), Dok neko šapuće naša imena (2012) i Plaža Nesanica (2016).
Objavljivala je priče u nekoliko književnih projekata: Projekat Kortasar (2003), Leksikon božjih ljudi (2010) i Kod srpskog pisca (2011).
Esej na srpskom i nemačkom Osvajanje manje važnih istina objavljen je u knjizi Grenzverkehr III / Aufbruch – Wohin? (Drava, Klagenfurt, 2012).
Koordinator je i jedan od urednika pesničke edicije Najbolja Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, kao i glavna urednica Rukopisa (Dom omladine Pančevo) – zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora ex-YU.
Pesme su joj prevedene na više jezika, i objavljivane u izborima srpske i ex-jugoslovenske savremene poezije. Poslednja u nizu je antologija savremenog srpskog pesništva Cat Painters (Dialogos, New Orleans, USA, 2017).
Napravila je multimedijalnu prezentaciju poezije na srpskom i engleskom u vidu poetskih video zapisa (2009) i audio CD Languages of poetry (2014) – snimak njene poezije na nekoliko jezika koje čitaju maternji govornici, za potrebe završne izložbe stipendista RONDO programa u Gracu.
Dobitnica je nekoliko rezidencijalnih programa za pisce: Kultur Kontakt (Beč, 2008), Kamov (Rijeka, 2012), Tirana in between, Traduki (Tirana, 2013), RONDO (Grac, 2014), Create in residence (Švedska, 2014), AIR Krems NÖ (2019), Reading balkans, Sarajevo (2020).
Dobitnica je nagrade za poeziju „Duškovićeva zvona“ (Pančevo, 2002). Za knjigu Pansion. Metamorfoze dobila je nagradu „Matićev šal“.
