Bestiarium
ti, smrti, oduzmi uzimanja
imaš i zube i kosti i (k)raj
moje igre tvoje su igre
moje riječi nisu
nigra
revolt, revolt
dosadni krajevi, ti kraj
san neredu opasan
ja bijesan – živo ljut
sve sam što ti nisi, smrti
mrtva krvi, majko bestijo
poštedi me bestimanja
ne (do)tiči se kaosa
krvi mrtva, beštijo
majko
vidimo se doma
kuham juhu presoljenu beskrajem
i jedem prstima
žderem vrijeme jer mogu
stvoru stvoriteljice
ja sam i majka živina
ja sam i otac krivina
doručak sam oglođanih večera
brstim jela ravnina
blagoslivljam sve propuštene informacije
u ime oca i sina i duha vremena
križam i kružiće na rešetkama igre
moje je da rušim uskogrudno, nepostojeće
moje nije da sve žilavo probavljam
nešto je i tvoje, majko šestokutna
mi bile smo kaos, kaos
mi bile smo oseka
plima puna sebe
plima
sebe prazna
šuplja kost
mi bile smo most
most
na rebru modrica
zemljana vezivna tkiva
mi bile smo vi, bile smo tmina
forma beskraja
mi tišina
Želim se osjetit nesigurno u oblicima
Nemirom rasporiti tajanstvenost
Raščetvorit sokove ljupkosti
Ljekovitost je odsutnost ugode
A tečnost pak njena mana
Bdijem prostran
Na rubu ponora
Znajuć da sam
Plašt nedodirljivog beskraja
Satkan isprepleten
Prstiju izrezanih od sile čvorištenja.
Optočen draguljima
Školjkinih utroba sasvim pust
Razlivene tinte i mirodijskim uljima
Razrjeđujem se gust
San. Iluzija. Strast.
Ja pritisak sam zagrljenih planktona
Da, implodiram ti na rubu oka
Bljesak. Infuzija fuzije. Ponos i čast.
Trajem u tami, trajem u tami
Bdijem nad Mijenom
S visoka
Riječ sam, On sam,
Došao iz daleka
“Mene se ne čita” hrskavica zaškripi
Mene se diše kao pun mjesec zjenicom
Ne trudi se da čuješ kako cjepkajući slova
ova misao ti pjeva zvuk
Tu nema ljepote, smisla nema
Nećeš ga naći, nećeš ga naći
Značenje se može plućima samo
rebrima slomiti
i kostima urezati
dahom vatre opisati
pa iskašljati
