zvali smo to dan
zvali smo to dan
zvali smo to noć
po obodima
skaradnih poluperiferija
svi prizori gnjecave jalovine
nerašćišćenih buvljaka
činiše se najlepšim
i svaka baobab devojka
kao najdivnija
jer njena ljubav je osobita
tautološki neponovljiva
kao belokljuna žuna
prikaže se sada
i verovatno više nikada
zvali smo to dan
zvali smo to noć
ništa ne krije veće iznenađenje
od proste običnosti
zvuka opruga starih kauča
slepljenih stomaka
bez povoca vođenih besposlenih dana
izronjenih blaga sa dna besplatnih kupališta
pod mostovima
večito nedovršenih trotoara
tu gde smo se par puta sastali
i rastali
gde mahovina prekriva
skrušeni korteks ovog nepomnika
tu gde će biti posut prah
uz par omiljenih pesama
zvali smo to dan
zvali smo to noć
slaveći život u suton
grleći pretnju zarad tog osećaja
ponovo pronađenih vikenda
ko se usuđuje
da bilo koji naredni tren
nazove poslednjim
kada je sva lepota u časku
u vožnji
na biciklima do obala reka
reka za udaviti se
najlepše nemanje smisla
zaljubio sam se u devojku iz mumbaja
da, iz indije
poslao sam joj pesmu “diya hai”
iz devetnaestog veka
indijskog pesnika mirze ghaliba
nakon što sam čuo kako ju je uglazbila arooj aftab
poslao sam joj pesmu kako bi mi pomogla oko prevoda
ona pomalo razume farsi i urdu
a naravno govori hindi
i engleski
ne jednom,
više puta sam se zaljubio u najlepšu devojku iz mumbaja
koja sada živi u sjedinjenim državama
inžinjer je mašinstva a radi kao dizajner proizvoda
zapravo je likovna umetnica
i bori se za prava trans rodnih osoba
volontira u feminističkoj organizaciji
prvenstveno boreći se protiv FGC (female genital cutting)
i pruža podršku žrtvama silovanja i seksualnog uznemiravanja
ima najlepše septum i nostril pirsinge
video sam nekoliko prelepih očiju
ali ni jedne nisu tako posebne kao taj par crnih očiju
baš kao što ni jedne nisu tako posebno daleko
isto kao što ni jedne nisu takvo gubilište za mene
puka disperzija neizvodljivosti
dok ovde u titrajima skapavam
uz zanemarljivo blažene nijanse bluza
ona se u minus petoj vremenskoj zoni šeta
noseći sa sobom rough trade ceger
ili vergla pedale svog ljubičastog bicikla
najlepša
sluša ploče beyonce ili the war on drugs,
a ja na to ne prevrćem očima
šatro čita žižeka
a na to prevrtljive oči nisu u potpunosti imune
ipak misli da pravim dobru muziku
pre sedam godina mi je rekla da imam spektakularn glas
ne znam šta sada misli
možda i bolje
kao da je bitno
otresla je prašinu sa mene
najlepša devojka iz mumbaja
iako sasvim definitivno nisam njen tip
iako je sve ovo preko svake mere spuki
i bipolarno ludo
a govorim to dok preko skajpa dodajemo jedno drugome slanik
poslednje je vreme
kali yuga
čak je i beznadežnost potrprašila pete
i bez mog katastrofiziranja
ali ona
dok se otima laganim poluosmesima
i kada se odmeće spiralnim stubištem nemogućnosti
dok krotko prodire ka suncu nekog drugog sistema
kada se smeje projekciji stvarnosti iza čeličnog rikvanta
kada su razlozi sve što nam nije ostalo
i kada želja više ne opravdava sebe samu
jednako je najlepša devojka iz mumbaja
hej
arora
prestanimo da ublažavamo
ali
zaustavi se pre nego što počnemo da govorimo
ono što već svakako znamo
i
podseti me samo još jednom
zašto je ovo
najlepše nemanje smisla
molim te
suvi obro(n)ci
prazan život nije pun mogućnosti
on je više sudska medicina
zaista se trudim
dajem sve od sebe
da slušam felu kutija
i ne mislim na tebe
milice ljubičasti grobe
Goran Grubišić (1979.) rođen i živi u Subotici.
Poslednjih dvadesetak godina bio je član bendova Ana Never i Wooden Ambulance.
“Pisful Bačka” je njegova druga zbirka poezije.
Prva zbirka “Alpaka među lamama”
– 2022, Librarion (prvo i drugo izdanje)
– 2023, DKSG (treće, prošireno izdanje)
