Želim ti sve najbolje
Želim ti sve najbolje je naučena replika
Želim ti sve najbolje govori
Isfolirani čovek bolji čovek čovek papagaj
Čovek koji te ne poznaje
Bar za neko vreme želim ti prosečnost
Sitne neprijatnosti i promašena očekivanja
Da se investiraš u seriju sezonu za sezonom
I da na kraju ispadne sranje
Da tvoja reprezentacija gubi
Odlučujući meč daleko pre finala
Želim ti onaj osećaj posle dejta
Kad osobi ništa ne fali
Ali te apsolutno ne zanima
Želim ti da se u nekog zaljubiš
I odlepiš od hemije
A ona ne oseti ništa
Želim ti da mrtav gladan naručiš
Omiljeni burger i on bude zagoreo
Želim ti kišu na izletu
Cipele koje propuštaju
(Ili bar kamen u cipeli)
Najhladniji septembar na moru
Da neko kome se diviš ispadne
Mediokritet
Da ti niko ne kaže bravo bar neko vreme
Želim ti hiljadu malih pakosti
Jer nisam dovoljno dobra u laganju
Da ti poželim sve najbolje
Ni dovoljno dobra u preziru
Da ti poželim ono što zaslužuješ
Amerika
Moji prijatelji rade u Americi
Spavaju kad ja otvorim oči
Nešto iza ponoći potvrđujemo
Da i dalje postojimo
U telefonu onog drugog
Moja kosa miriše na zapršku
Kuvala sam da ugrejem kuću
Da sam veštica iz bajke
Sama bih se bacila u kotao
Moji džemperi su najdublji zagrljaji
Dajem im toplinu koju nosim
Zajedno se igramo usijavanja granica
Na površini moje kože
Moja sećanja su severni pol
Led se otapa i tanji
Nepoznati virusi izlaze iz dubokog snega
Zaražavamo se prošlim bolestima
Koje ne znamo kako da prebolimo
Moja kuća krcka od hladnoće
Kroz prozore i vrata uvlači se svet
Skupljam se pod jorganom da postanem manja
Manji objekti manje pate
Zagube se i niko ih više ne dotiče
Želim da se zaljubim
Želim da se zaljubim
Jer postaje hladno
A ne zna se kada će grejanje
Ni da li će ga uopšte biti
Želim nekog da ima bolju cirkulaciju od mene
Da me njegova hladna stopala
Slučajno ne trgnu iz sna
Neću oprostiti ni ledene ruke
Dok čekam otapanje
Želim da se zaljubim
Jer je lepše čekati nekoga
Da zvoni pošalje poruku donese burek sa sirom
Nego rat, restrikcije, nuklearne katastrofe
Želim da se zaljubim
Da podelimo sve mimove i videe
Fascinirani koliko smo duhoviti
Bar par meseci dok ne prođe zima
Da se tresemo od smeha
Želim nekog ko će misliti
Da ne treba da kalkulišem
Ko će reći niko ne zna šta radi
I možda će uskoro smak sveta
Planiranje je za optimiste
Živimo od danas do sutra
I da je sutra kraj
Danas bih ostao s tobom
Natalija Jovanović (Beograd, 1989) doktorirala je na katedri za Srpsku književnost. Objavila tri pesničke zbirke: I dosta (2013), Od svih jednostavnih stvari (nagrada Trećeg Trg i Beogradskog festivala poezije i knjige Trgni se! Poezija! 2017) i Prvo su došli po ruke (2021). Bavi se marketingom. U slobodno vreme piše o onome što je zanima, a što bar u nekoj meri poznaje.
