pulmologija
na vlažnoj zemlji naše nežne svakodnevice
tu gde odavno nema ekstremizma, dišemo plitko, iz grudi
usred toplog veka
na dunav s prethodnog đubrišta sleću pelikani
na mojoj steni leži mrtva riba
na nju pljuje strvinar
na golom vrhu iznad mora
na osunčanu vodu gledam s visine kao na vrt i smrzavam se
noćima gajimo košmare
zaboravljamo da dišemo iz stomaka
u hladu smo podigli bivak
u nedogled čekamo da nam sunce ugrize zenice.
rađanje zemlje
kad vatre dovrše sva stabla
strnjiku, korov
spuštamo se s očišćenog neba
iskačemo iz kanadera kao žabe iz lonca
na glave stavljamo kacige
pod mišku kišobran
i dok s neba bežimo pred brujanjem motora
na zemlji je jeziva tišina
čak smo i mi
domaće ptice
zaboravili da pevamo.
diavata
s fabričkih dimnjaka, umesto sirena
otkinute glave plavih vratova
upozoravaju prolaznike kao zastave na vazduhu
ispod mostova jeftino nude plastična peraja
krljušt ćete odnegovati postepeno
kilometrima kasnije, poput pingvina
odgojićemo mirno kamenje
koje će na rečnom dnu proglasiti našim potomstvom
dok se voda ne povuče
dok ne ispari
dok na tezgama na obali
ne osvanu modra pluća koja smo sluđeni
nudili budzašto za škrge
u jato oslobodi obojenu pticu
pusti je da alarmira dok dole, na ulici
neki u nju nišane.
Ognjen Aksentijević (Leskovac, 1994) objavio je dve zbirke pesama: Um za morem, smrt za vratom (Treći Trg, 2017) i Rezervat odbeglih ptica (Treći Trg, 2021). Poezija mu je prevođena na slovenački, grčki i engleski. Živi i radi u Beogradu.
