Zatvaranje
Došla sam da se suočim
sa izlomljenim
unutarnjim ogledalom.
Putnik druge klase,
stajala sam u drevnom hodniku,
iščekujući mir i toplinu.
Parče nežnosti
sačuvah od sebe
i ljudi iz neprosvetljenih gradova.
Poželela sam
snegove planina.
I da zaplačem.
Za klavirom,
sa šiškama do obrva,
gledala je,
dečak, naslonjen na vrata,
zažmurio je.
Nečijom nepažnjom
više nikada.
Između dve uzbune
Život između dve uzbune,
pamtiću, kao jutarnji uzdah.
Noći, istančane čulima, drhtajima ruku.
Tada ulazim u prorede romana
i ležim po policama biblioteke.
Prašina sam, nagomilana.
Kao umivanje hladnom vodom
trgne me istina,
cveće kraj puteva, železničkih pruga
i tišina što odnosi živote
na druge planete.
Istraživač grada
Budite se, umivate i brijete,
skupljate akta,
ulazite u kancelariju,
pijete kafu.
Smisao čine
telefon, razgovori
i novine.
Sa saradnicima: na odstojanju,
osmeh namešten jutros
pred ogledalom.
Umesto da sanjarite
vi samo pokrijete daleka mora rukama,
zamislite snegove,
Alpe, Krpate
i popijete kafu.
Jovana Svirac
Iz zbirke pjesama “Oblikovanje Tišine”, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2003.
Odabrao: Mehmed Begić
DRAGAN LOPUSINA PHOTOGRAPHY © SVA PRAVA ZADRŽANA
