TERASA BEZ MORA
leto u glavi
onakvo kakvo nije bilo godinama
lako i krhko
bez odlaganja i planiranja
skoro neprimereno devojački/momački
MOSTOVI NADE
mostovi nade
raštrkani nad našim
neprečišćenim talozima
zategnutim žicama otpora
u iščekivanju dijaloga
isuviše usredsređeni na
ostavljanje tragova
na razgovore o konstruktima
i konstantama vidljivog
pitam se gde smo
i šta nas deli
u ovom postdigitalnom oblaku
donkihotskog dostojanstva
u kom je ideja jedina mera vrednosti
ZRNCE
iz tog tvog drveta
u prolećnom drvoredu
malom povlašćenom prostoru
niknuće zrno
bezuslovnosti i nepristajanja
zasadio si nadu u naznakama
budućnost u fusnotama
i sve nepomirljivosti
zbiće se
postati jednake sa neizgovorljivim
novi glasovi
doneće nove stihove
iznedriće nov pokret
iz neprestanog kretanja
odabraće snagu i
smisao u slomu svih vrednosti
REVOLUCIJA
budi deo nečije promene
dok traga za svime proverljivim
budi glas onih što ćute
jer misle da im se neće desiti isto što i tebi
jer ne osećaju blago kliznuće
ispod dostojanstva
u ime dostojanstva
budi samo vibracija pomišljenog
tačka između dve paralelne prave
u eksperimentima uzavrele krvi
hoda se po kosinama
po periferiji uglađenosti
zarad obećanja
a ti znaš da je najteže biti
nečija toplina
budi baš ta toplina
Jovana Svirac
Iz zbirke u pripremi “Dekonstrukcija vremena“
DRAGAN LOPUSINA PHOTOGRAPHY © SVA PRAVA ZADRŽANA
Zatvaranje
Došla sam da se suočim
sa izlomljenim
unutarnjim ogledalom.
Putnik druge klase,
stajala sam u drevnom hodniku,
iščekujući mir i toplinu.
Parče nežnosti
sačuvah od sebe
i ljudi iz neprosvetljenih gradova.
Poželela sam
snegove planina.
I da zaplačem.
Za klavirom,
sa šiškama do obrva,
gledala je,
dečak, naslonjen na vrata,
zažmurio je.
Nečijom nepažnjom
više nikada.
Između dve uzbune
Život između dve uzbune,
pamtiću, kao jutarnji uzdah.
Noći, istančane čulima, drhtajima ruku.
Tada ulazim u prorede romana
i ležim po policama biblioteke.
Prašina sam, nagomilana.
Kao umivanje hladnom vodom
trgne me istina,
cveće kraj puteva, železničkih pruga
i tišina što odnosi živote
na druge planete.
Istraživač grada
Budite se, umivate i brijete,
skupljate akta,
ulazite u kancelariju,
pijete kafu.
Smisao čine
telefon, razgovori
i novine.
Sa saradnicima: na odstojanju,
osmeh namešten jutros
pred ogledalom.
Umesto da sanjarite
vi samo pokrijete daleka mora rukama,
zamislite snegove,
Alpe, Krpate
i popijete kafu.
Jovana Svirac
Iz zbirke pjesama “Oblikovanje Tišine”, Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva, 2003.
Odabrao: Mehmed Begić
DRAGAN LOPUSINA PHOTOGRAPHY © SVA PRAVA ZADRŽANA
BUKA DRUGOSTI
srušilo mi se leto
leto bez mora
bez zrikavaca
bez drveta zaklona
i škriputanja soli po telu
RASKRINKAVANJE
u astrološki paralelnom životu
početkom svakog meseca
boljem, izvesnijem
raspoloženom za nove pokušaje
piše: ljubav
beskompromisna