Pletenica
Jurio sam dugo za svakakvim svakodnevnim kosama.
Lomio svoje prste njima
ili za njima
pravio budalu od sebe u cvećarama.
Svakoj sam kupovao drugi cvet
skratite stabljiku, govorio sam cvećarkama
i ako možete vežite cvet za čokoladicu
tu, eto baš tu i mašnu napravite.
Šašavi dečko, je l to za devojku neku, pitale bi
Jeste, jeste, odgovarao sam
za kao devojku.
Ni za šta se ne kajem
ni za pijane scene u javnosti
ni što sam želeo da se bijem
sa sedmoricom u kafani.
Ni za neuspehom, ni znanjem
ni zbog čega se ne kajem
svemogući oče
zbog njene kose se kajem!
Na predavanjima
sedela je sama
nikada joj nisam uhvatio pogled
nisam joj uputio reč
nisam čuo ni kakav glas ima
nesvesna da postojim
a postarala se
da nastavim svoje studiranje.
Zbog jutarnjeg predavanja na fakultetu
ne napušta mi se krevet
ali se ipak nateram
operem kosu, obrijem se
istuširam, namirišem
obučem najbolje stvari iz ormana
i trčim na autobus
jer je danas možda baš taj dan
kada će mi uputiti pogled
ili jedno zdravo
ili ću moći da je propustim
da izađe ispred mene iz sale.
Možda samo tako u prolazu
uspem da dodirnem tu kosu.
I zadihan stignem na autobus
stojim pola sata do Beograda
koga je briga
pišljivih pola sata stajanja
u prepunom autobusu
zarad najmanje sat i po gledanja u nju.
Ja sam na dobitku, rekao bih.
Ispred sale nameštam kragnu košulje
proveravam da li sam zakopčao šlic
ne smem dozvoliti
da takve stvari utiču
na moguću odluku bogova
da me baš danas nagrade
njenim osmehom ili pozdravom
i jedan pogled bio bi dovoljan.
Samo stotinku da traje
ma i da je namršten.
Ispravljam leđa, uvlačim stomak
smršaj malo debeli
podviknem sebi, kroz zube
i uđem u amfiteatar pun nade
ali ona nije na svom mestu
u četvrtom redu dijagonalno od mene.
Prokleti dan, autobusi i fakultet
sve je ovo uzaludno
ko će da sluša dosadno predavanje
sat i po vremena.
Neko vreme udaram glavom o sto
držim glavu na stolu
i čujem škripu stolice ispod
a ako me moje levo uvo
malo klempavije od desnog
ne vara
to je stolica u četvrtom redu
dijagonalno od mene podižem glavu i…
Jedna džinovska, kestenasta pletenica
pada preko graciozno ispravljenih leđa
između dve, nežno izražene lopatice.
Nalaktim se na sto i zurim kao derište
džaba profesor ponavlja
pletenica se pomera
tamo-amo, levo-desno
preko ramena…
I stane.
Njene oči polete gore, ili ka meni
na sekund
stignem samo da trznem glavom
u stranu, kao mentalni bolesnik
i ostajem nepomičan.
Koliko puta sanjao sam Miku Antića
kaže, obojica pišemo o kosi
i nosimo neku kosu u glavama
jeste Miko, kažem
daj jednu cigaru, ‘leba ti
kad je uputila onaj pogled…
Ona naiđe zatim
čeka da joj kažem nešto
a dok skupim hrabrosti već se probudim
i onda mi se ne živi na javi
ali ponovo iznova krećem na fakultet
znajući da je tamo.
I nikada joj nisam uhvatio pogled
nisam joj uputio reč
nisam čuo ni kakav glas ima
ti nisi za nju, glupane, mislio sam
nemaš šanse.
Nikada nisam dodirnuo njenu kosu.
Ispisala se sa fakulteta
i otišla – negde.
Možda joj neko drugi mrsi kosu
i sluša njen glas sada
dobija njene poglede.
Ponekad kupim pletenicu u pekari
ili je odsanjam
pojavi se opet Mika Antić
pita me gde je ta njena kosa sada
osim u mojoj glavi.
Ne znam, Miko, kažem mu
ali svet je pun svakakvih svakodnevnih kosa
a život suviše kratak
za kao devojke.
Uzmi cigaretu, šašavi dečko
dodaje on.
Najkraća pesma o sreći
Probudio sam se bez mamurluka
bila je nedelja
svi ukućani bili su tu.
Majka je pevušila pesmu sa radija
a za stolom uz ručak
slušali smo Dorse, Hendriksa
i ćutali.
Otac, brat i ja kasnije smo se smejali.
Bio sam niko
i prijalo je.
Stefan Stanojević, Napad panike, Udruženje književnika i književnih prevodilaca, Pančevo 2020.
Stefan Stanojević rođen je 17. avgusta 1995. godine u Pančevu, gde i danas živi. Studira srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavljen na više internet portala, u onlajn i fizičkim izdanjima časopisa, u zborniku „Rukopisi” 39, 40, 41 i 42. Od 2015. održao preko trideset večeri poezije i tako vratio učestala čitanja poezije u svom gradu. Od januara 2018. uređuje jedini pančevački književni serijal „Punchtown poetry” u klubu „Štab Pogon.” Objavio je zbirku poezije „Mladi Atlas” (BKG, 2016). Radio je kao novinar, fizički radnik, profesor na zameni, magacioner. Član je Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva.
