Žrtve Srebrenice nisu novčići
Njihovi brojevi su tebi novčići
dugo skupljani u tegli za poseban slatkiš.
Igraš se sa njima decenijama
ne plašiš se da će izgubiti vrednost.
U mojoj materici
oni su osam hiljada vrisaka.
Teraju me da povratim
po zastavi na tvojim leđima.
*Pesma je prvi put objavljena u zborniku Paket Aranžman (Enlava, 2025)
Godina u kojoj smo pobedili
Januar.
Sabrali smo 100 kalorija na listama ciljeva.
Mart.
Njene ruke me grle snagom leptira. Plašila sam se da ću je zgnječiti.
Maj.
Crv mi rovari po grudima. Držimo je uz sebe prejako, iako je doktori hoće u bolnicu.
Jul.
Jede bele kifle i plazmu. Biće ona dobro, zavoleće sebe. Volimo je i u njeno ime.
Septembar.
Priča o letu i kako voda nije bila hladna. Slavimo prvi šut posle godinu dana.
Novembar.
Šunja se u naš krevet da nas podseti da je njena ljubav tu. Zove sebe nadimkom koji volimo.
Decembar.
Mama, napravi mi onu tvoju pogaču.
U ponoć nestaje godina kada smo pobedili anoreksiju.
*Pesma je prvi put objavljena u zborniku Paket Aranžman (Enlava, 2025)
Baka je rekla
Snove o glumi spakovala u sarme jednako uvijene
pokloni nam se svake zime
na prazan lonac umesto aplauza.
Uzme četkicu pa smederevac farba u plavo
deda je nikad nije odveo na more
pržiće morsku ribu na boji koju ona izabere.
Kroz suze od crnog luka deli životne mudrosti
nemoj da se udaš za prvog sa kime si spavala,
ja sam morala, ti ne moraš.
Čudesne godine
Roditelji nas slali na more
dobro je za zdravlje
da ne mirišemo barut i krv
koja dolazi preko planine.
Svake noći
Sanjala sam kako lečim grlo
bolesno od ćutanja,
crvenom slanom vodom.
Na istom mestu bura nadolazi.
Crno-bela fotografija
Doktorka je pokušala da me uteši
Vi ko afrikanka iz plemena Turkana
nosite otiske njegovih ruku oko vrata
statusni simbol pripadanja.
Umesto da pocepam snimak
zamolila sam je za tišinu.
Zbog tišine
Privid mira
sa knjigom u rukama,
najlepše što sam sebi priuštila.
Srećni metal između dva sveta,
moj talisman
ključ od kupatila.
Tamo ne mirišem
na skorelo mleko,
već na pačuli.
U ogledalu prepoznam
nekadašnje crte lica.
Ispred vrata
buka doboša
napuštene dece
remeti mi misli.
Ostavila ih nemajka
zbog tišine.
*Pesma je prvi put objavljena u zborniku Signali u noći (Enlava, 2024)
Elle telo
Dva dana pred predstavu „Dobro telo“ kupujem Elle magazin.
Ja sam feministkinja
Treba da se borim protiv tih tela u Elle.
Borim se protiv sebe,
protiv žudnje za Elle telom,
odraza u kojem vidim sve što nije Elle.
Želim da moje telo bude Elle,
ono bi da ga volim ovakvo kakvo jeste.
Teško je zavoleti ga takvog.
Lakše je vrhovima prstiju gaziti pocepan Elle.
*Pesma je prvi put objavljena u zborniku Signali u noći (Enlava, 2024)
Moj san
Zanemariće dužnosti
Zaustaviće rađanje
Izazvaće nemire
Zarad nestalih i ubijenih Persefona.
Novo doba
kada sve postanemo moćne Demetre.
Tatjana Obradović-Tošić rođena je 1978. godine u Valjevu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Valjevu, a nakon toga i studije pshilogije na Filozofskom Fakultetu u Nišu. Tamo se zaljubila u socijalnu psihologiju, društvene pokrete i promene. Bila je govornica na prvom TEDxWomen u Beogradu, autorka je istraživačkih radova i članaka o rodnoj ravnopravnosti. Preko dana je posvećena monitoringu i evaluaciji na međunarodnim projektima, a noću uranja u svet knjiga, pisanje i pravljenje vintage dnevnika. Pesme su joj objavljene u zbornicima Signali u noći (Enklava, 2024) i Paket Aranžman (Enklava, 2025).
