Drugačije nebo
stvarna ljubav razara
mrvi sve staro
iskušava vatrom
samo čeka da uzleti
da se izdigne
i poput plime preplavi
sve prazne komore
daje pustoš i izvor
daje prilike za kopanje jama
i da premostiš sklonost prema lakomu
daje prilike za nalaske i radovanja
makar čekala cijeli život
da okrutna ideja ipak ne odjekne u tebi
da ne pomisliš olako u svojoj taštini
ima li bog za tebe neko drugačije nebo.
Predaja
na odjelu broj šest on dijeli sobu s još dva muškarca
ipak svaki dan
dugo stoji na hodniku
kod zaključanih vrata
i čeka da se kazaljke sata poslože
da čuje svoje prezime
i izađe uz pratnju
neobično je kako hoda dvorištem u pidžami
nebo se mrači oblacima
i danas mu lažem:
„uskoro ćeš doma”
a kad se vrati na odjel
u sobu s rešetkama
zuri u mene oblačnim očima
i staklo se trese pod njegovim šakama
ako sila može biti obuzdana
ključevima i remenjem
ja se predajem.
