DRUGI BASAMAK DO SUNCA
Čaršinska skitnica puše u ćurlik
Ćurak mu se skupio valjda od kiše
Težak duman na ovo malo duše
Pa jadnik gavelja
Ni svjestan da remeti tok misli
Aljinog baka
Aljin bak naljego na drugi basamak do sunca
Opet ga nahujali ahbabi što u školi za sofru sjedaju bez bismilah
Uh da mi je pri ruci bio handžar
Bašune bi im s ramena poskido
Pa nek mi zamjere
Skitnica malo svira malo povikuje nedamo Drinu
Kad bak ču Drinu
Sa basamaka skoči pa pojuri prema skitnici
Što ne daš Drinu, kome da je ne daš bilmeze jedan
Šaluju je bače pa se bunimo
Čuj šaluju
Jes, jes hoće Drinu u zidove da ture
Čuj u zidove…
Skitnica odlazi…(ko pokisli goli kučak)
A bak se zamislio…(stoji na sred puta s prstom naslonjenim na čelo)
Kako ćemo znati ko pluta po vodi ako zidove dignu
Ne znam boga mi…uh, ah, oj
A čija je reda…uh, ah, oj
Čalma mu pada u oči dok piše pismo babi u Myanmar
Dragi moj babo ako me ne zatekneš kod kuće kad se vratiš
Potraži me u bukagijama, ti znaš đe su… i sam si bio tam
Ja ove naše trpit više ne mogu
Gori su mi sto puta od njiha
Kako si ti, kako je tamo
Imal komaraca
I ja bi ti malo došo, al znam…šta ću ti
Ovde ništa novog osim što Drinu zaziđuju
Pa ti vidi bil se vrto
Ili da ja ipak malo navrnem tamo, ha
Svi smo te se uželjeli ovde
Baš je lijepa serđada što si mi je poslo
Majmunčetu samo operisali uši, nije više klempav
Al dobio morsku bolest pa gubi na težini
Bika misli da neće još dugo…
Šaljem ti ovaj čibuk da ti se nađe ako se propušiš
Mati ti spakovala hurmi i bamlje
Sestre ti sašile košulju od šatorskog krila
Možda ti bude kruta al nosi je bogati njima za ljubav
Osjetljive su one
Sliku što si nam poslo… Ti stojiš s polugom zlata, čaršiju obišla…
Jedino Mahmut pekar ne vjeruje da je zlato pravo
Pa te molim kad se budeš vraćo prvo kod njega svrati nek opipa
Pa onda hajde nama
To bi bilo sve za evi put moj voljeni babo
GLEČER
U očima Aljinog baka
Nakupilo se suza za jedno more
Zaplako bi on odavno
Al stid ga ženskinja u kući
Šta to tišti našeg baka…
Još juče je bio Mensur poštar
Donio mu pismo od babe
Bak je skupio snage da ga pročita tek tudej
Azo
Bače, sine, ljudino
Jel snaha upisala medecinski fakultet
U kumašli svilu da mi je oblačiš
Jesi me čuo
Nisam više u Myanmaru
Kroz kopren sam prošo
Zlato je uloženo za puta
I za novi poso
Sad sam na Grenlandu
Topimo glečere
Materi reci nek za kurban ne kolje ovna Milutina
Nek zakolje starog Radovana
Ostavite mi barem jedan kus u ledu
U pismima ne spominji bukagije
Ruke ti se osušile
A što se tiče naših
Ti znaš da nas ima i dobrih
Ne davorijaj
I ne ljumaj kad hodaš
Ispravi se
Znaš li ti čiji si
Sve dok je kuveta u mojim rukama
Uz mene neće biti peksina…
Kako mi je snaha boga ti
Što se tiče Drine
Pusti je neka teče
Nek te puno ne dira
Ne srkleti se
A ko će plutat eto dvaput pogađaj
Košulju sestre što poslaše
Reci im da nosim
Al, ne nosim
Na Grenlandu se u njoj puno znojim
A to ovde ne valja
Majmunče kažeš nije više klempo
A moglo se vala i bez hoperacija
Davno sam ja predlago
Da mu se čičak patent na glavu ugradi
Ako drži na patikama
I njemu uši uz glavu držalo bi
Vidim da lijepo trošite moje pare
Neka, halal vam
Babo se šali
Poselami Mahmuta
Nek ne bere brige, zlato je pravo
I nek šuti da se ne bi čulo u kog je brašno uzimo
Pezvenek jedan
Saburi oglu, bače moj
Uskoro će babo kući
Pod skriptom:
Prepozno sam čibuk bače
Sram te može biti
Od efendije Cvije krasti
Znat ćeš me kad dođem kući…
Ovo ne čitaj materi
Pod skriptom dva:
Poljubi mi snahu u oko
BABO NA SLUŽBENOM PUTU
E moj babo,
Ad je ovde…
Sve adžamijski ljudi,
Puna hin čaršija, đe god da se okreneš.
Dok ti topiš glečere na Grenlandu
Ja samcat solim ovna pred klanje.
Kaže Nijaz dobro nasoli, lakše ćemo ga ogulit.
Iskren da ti budem paška mi je bolja od tuzlanske,
Nadam se da ne zamjeriš.
Nijaz nije loš, samo je bangav,
Al dobro begluči.
Mesarska ruka svraba ne češe, reče Nijaz
Al krv pod grlom zna da pusti, grohotom se smije.
Jedan oštri cap i ovan je već bio bogu na istini,
Čulo se pištanje iz grla.
Nijaz je reko da mu to duša na nos izlazi.
Vakat je da se piše pismo, povikuje mati
Sestre iznose hastalić na avliju,
Na hastalu hartija, mastilo i naliveno pero.
Bak uzdahnu dvaput
pa otpoče da piše
Dragi moj babo
Imal berićeta?
Juče sam ja nakastio pisati
Al nešto me smelo…
Sigurno je teško topit tolku silu
Jedno mi nije jasno, čemu sve to?
Što se ne vratiš kući?
Hajd što smo te se mi uželjeli, tvoji.
Nego i čaršija cijela, svi pitaju
Kad će ti babo vamo?
Ne brini neću više spominjat ono, znaš?
Snaha gura medecinu dobro joj ide.
Ljubit je nisam htio da ne pravim grešku,
Ne reče mi u koje oko tačno da je ljubim?
Bili smo kod njenih i oni te selame i pitaju za tebe.
Punac brine jel imaš gdje da klanjaš?
A punica da ne nazebeš,
Nakurnjak ti kupila…
Kad u zemlju nisam propo, pred puncem mi ga daje.
Pomisli oni što žive do njiha
Sumljaju da smo begovska famelija, cccc
Ode Radovan bogu na ispovjed
Zakla ga Nijaz ko malu macu, samo tako.
Ne stiže životinja ni mee da izusti.
Od cijelog ovna samo bijeli bubreg ostade
Pa sam ti to u led turio.
Dok sam se okreno mati i sestre raščerečiše i podijeliše sve bolje komade
Mahmutu opet glavuša,
Počeo jesti i oči,
Mati se dvoumila ali opet mu na kraju dala.
Ako ne sjediš dok ovo čitaš sad sjedni,
Sledeći će redak biti težak i žalovan.
Ode nam majmunče.
Gluhava mahala bez njega.
Fali djeci, on im je graja bio.
Čibuk nisam ukro Alaha mi!
Belćim je majmunče,
Ne srdi se.
Gledo sam u atlasu đe mu dođe Grenland.
Koji se jezik tamo priča?
Arapski nije sigurno?
Rastul misirače?
Jel anam ona naherena zgrada (krivi toranj u Pizi)?
Sve mi piši.
Volimo te svi i jedva čekamo da nam se vratiš,
Mati i sestre još kurbane dijele
Kad se vrate pitat ću ih hoćel i one štagod dodat
Pa ti dopišem
Pod Skriptom:
Kakav čovjek postaješ na Grenlandu
Pitam se?
Sretnem nekog Munira,
Anatema je tamo kaže.
Nije što je zehmerija i što neće akšam da dođe
Već što nemaš kome amaneta dati.
Edin Džambić