Jun
cvetam kao krajevi kose
kao lipa
i kao Tisa
svaki put kad govorim o tebi
Plaža
ovde svi liče jedni na druge
samo je ona
crvena od sunca i velika kao stena
prilazim bliže
da vidim šta čita
Silviju Plat
ako gurnem glavu u vodu možda sve prođe
ne možeš da se utopiš, srećo
ljudi su kao baloni
neki čak liče na njih
ako ih zagrebeš noktom pući će
ne brini
ne možeš se udaviti pored mene žive
ni da je cunami
ni da je potop
ni da je život jebemmujamater
isplivaćemo zajedno
Tušt
celo ga leto čupam
prokleti korov, vidi kako se lavanda skvrčila zbog njega
došao je sa zemljom iz mog prošlog života
na kojoj smo bili srećni
svako je radio ono što najviše voli
ne čupaj ga budalo
da si ga jela sad te ne bi bolelo
zemlja nam uvek da baš ono što nam treba
Prkos
ne znam šta ti ostavljam
sem ovog snažnog srca iz čijih pukotina raste prkos
koji niko ne može da iskopa
koji niko ne može da zatre
Starenje je proces koji se odvija na ćelijskom nivou
više nisam besmrtna
plašim se klizavih pločica
tebi predajem baklju mladosti
Milica Mitić
Milica Mitić je diplomirala holandski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, a na Univerzitetu umetnosti završila je master studije iz kulturne politike i menadžmenta u kulturi. Bavi se rečima, muzikom i fotografijom. Članica je dark pop dua “Anja Štark”. Objavila je dve knjige poezije, “Zabranjeno kupanje u zoni pograničnog prelaza” i “Mekano i jestivo”. Ne zna da vozi, ali veoma dobro vesla.
