svaka pesma je ljubavna
čovek-more se kreće sporo
nosi vedrinu
zanemim u susretu
provirujem kao u film za odrasle
zatalasana glava se nasmejala jednom ukoso
a ja dugo čistila stid
trebalo je da progutam strah
da je otvarač čipsa u supermarketu
ostavljač čaja u vitrini sa zaleđenim pastrmkama
pa šta ako kupuje ćureće salame na pijaci
pa šta da me je pozdravio
pomirisala bih mu glas i znao bi zašto mi je ime čudno
sa dlanova pročitao da sam došla ovde kad i svi
koji su iskvarili ovaj grad, ovu zemlju
znao bi da se mama plaši grmljavine, a tata ne voli zmije
kako oboje često kunu i mole boga da ih uzme
zahvaljujem što je bog tako daleko
pa zvuk dugo putuje da stigne do njegovih ušiju
čovek-more bi saznao da sam tužna
jer ovaj svet ne voli sebe
na svakom vidim kuću
u kojoj nosi svoju smrt
kad se kuća zapali ili minira
bliži smo besmrtnosti nego ikad
odriču se večnosti da bi sebi ozidali hram
večnost je teška
i treba znati umirati
bog je daleko i nema uši
a pravda slepa i opasno vitla mačem
kome treba takvo ucveljeno stvorenje!
njen odraz u staklu nosi džakove sete
i nakrivljenu glavu olovnih misli
za pete zalepljene kose predaka
i njihovih nemilostivih života
kad otvori usta izlazi vražja sreća
možda je bolje da se šunjam rubovima susreta
da se ne budi morski čovek ogromne glave
i malih ruku da učini bilo šta
početak
iz plamenih zemljanih jezgara
uzdići će se kosa preko nebesa
preko oblaka do drveta što svet nosi
vlasi će se raširiti zvezdanom krošnjom
nanizati konstelacije jednu do druge
da se brojanica od univerzuma napravi
okačena leži oko bebinog vazdušastog vrata
zabalaviće je u ćilibar zarobiti svoju gleđ
ma neka je pokida prospe od lepršavih ruku
među peščanim zemljama među vodom
talasi neka povuku među stenje blago
da ga niko ne nađe
niko da ne zadrži glas i udah
toliko dugo da dođe na početak
mrvu na dnu niti na putanji
bez linije
te struje koje nose
u dimove nas pretvaraju
tu je naš početak
Željana Vukanac
Iz zbirke “U talasima tela“, Književna radionica Rašić, 2020.
Željana Vukanac je rođena 1990. u Zadru.
Živela je u Žegaru, Obrovcu, Obiliću i Beogradu, gde je završila V beogradsku gimnaziju, osnovne i master studije Srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radila je kao nastavnica srpskog jezika i književnosti. U martu 2019. nastavlja studije u Kelnu.
Njena prva zbirka poezije „Prostori” (2019) nagrađena je 2018. godine prvom nagradom književnog konkursa „Mak Dizdar“ u Stocu.
Uglavnom živi kao književni junak.
