SANATORIJUM
Sećao se dobro
pogrešno šifrovane dijagnoze
Zbog koje su mu
stetoskopom u plućima
napipavali slova
kroz kateter vadili reči
Uglavnom palatale
glasovne komade gelera
naoštrene, izlomljene, besne
Pogled sa njegovog prozora
bio je izlizani polaroid
Sfumato bar-kod
bor-staza-bor-staza-ograda
Svakoga dana Roršahove mrlje
Pokazivale su drugačija proročanstva
izlazile iz njega kao svaka istina
nevoljno i teško
Dok je medicinska sestra zapisivala
nizove nalik na pesmu
Drugačiju vrstu jevanđelja
Samo je šuma ostajala mirna
i među stablima se više nije sećao
razvaljenog grada
telepatije snajpera
nervoze tenkovskih gusenica
i škole koja je u zoru
doručkovala bombe
I što je dublje hodao u hlad
sve je jasnija bila njegova poslanica
”I trećega dana ustade Hrist
i krenu niz Golgotu
prema koloni Rimljana
repetirajući Kalašnjikov”
HIBAKUŠA
Avgust je oboleo od fisije uranijuma
u anamnezi je stajalo: previsoka temperatura
otežano disanje i truljenje tkiva
Grad fotografisan prejakim blicem
a niko se nije smejao
Dok je udar zgradama razbijao zube
beton vraćao u čestice detinjstva
prašnjave staze kojima su odlazili ribari
Povratni talas je zbrisao kimono sa moje majke
Zauvek joj tetovirao leđa krvavim granama trešnje
Nadomak okeana smo molili za vodu
bilo je moguće čuti
hlađenje kostiju, šištanje čelika
gumiziranje očnih jabučica
Prozori bez kapaka
uzalud su gledali ka nebu
da ne vide
jauk letećeg tramvaja
sirene izletele iz vode
zapetljane u telefonske dalekovode
krljušt prekasnog upozorenja
Iz nulte tačke Hirošime niču krugovi
moguće je stajati na izvoru reči
Hibakuša
Onaj koji je preživeo brisanje
Ja, Tecuo, hibakuša
šezdeset godina sanjam
rendgenski snimak detinjstva
kostur mališe u školskoj klupi
Moja majka, Katsuko, hibakuša
u kasno leto joj iz leđa
sa grana trešnje zre plikovi
Otac, Haruaki, hibakuša
zbog hladne utrobe podruma
poziva mrtvih riba
Moja žena, Eno, hibakuša
još jedan slog u imenu
i sigurno bi izvršila sepuku
A moj brat,
zauvek ostao samo Icuo
Na pirinčanom polju
izbledeo pod bleskom drugog sunca
Sat vremena pre konferencije
Enola Gej je titrala sa zvučnika
Kad je rerna iz pozadine
upozorila da je gotovo
skoro pa spaljeno
pekar je morao da požuri
za repom sirene
U tišini sam se suočio
sa čokoladnim mafinom
minijaturom košmara
i samo mu pokazao
na flašicu vode
DELTA
Dlan položen uz mapu
linijama dopunjuje puteve
Račvanje reke je šaka
i prsti su kanali bez mostova
do korena izgriženi nokti
U čamcu je neophodno mirovati
da bi naselja tekla pored nas
Sa krljušti krovova
veze cure kablovima
od sela, do sela
pas nas prati obalom
Kretanje mu je kvantno
čim ga pogledam
nestaje iza trske,
iza linije utehe
Ograde, zidovi, prozori,
ramovi ikona
sve što kastrira prostor
vitraž je otpada
Krave piju iz satelitskih antena
u gumama se gnezde orlovi
Javno vešanje riba
deca čežnjivo gledaju kroz razbijene šoferke
Samo će njih slušati divlji konji
Iste noći sam pred spavanje shvatio
ovde davljenje ne znači smrt
A potom sanjao redom
zagrljaj
strah
čežnju
i samog sebe
prikazali smo se kao
nagoveštaj ušća
pluća puna vode
otvoreno oko svetionika
i ∆
