9. maj 2018.
na jednom predmetu sam učila
kako taj i taj narod lovaca
u proleće ubija jelena
i puni utrobu kamenjem
potom ga baca u jezero
kao sreću
jer su oni verovali da ovako
mogu da umilostive bogove
pitam se
koliko si jelena ti ubio do sada
u sebi
na proleće
ili pak u jesen
vezao emocije
tu u dnu stomaka
pa se osećaš teže
ne možeš da spavaš
jer znaš da baš ne možeš
da umilostiviš tvog boga
11. oktobar 2016.
onog dana kada si rekao „Ne volim poeziju“
shvatila sam onu Koenovu pesmu koja ide nešto kao
„you never liked to get letters that I sent“
doduše, pisma nisam slala
već sam ti slala slova
ona koja su samo to
slova na papiru
a samo sam to imala
da ti poklonim
onda sam pokušala da ti napišam priču
rekao si da je preduga
nisi mogao da čitaš
mrzelo te
trebalo mi je vremena
da shvatim da nije problem
što ne voliš poeziju
što su priče predugačke
problem je, dragi ležao u tome
što su moje
21. novembar 2019.
u inat tebi
otići ću odavde
spakovati sve u mali kofer
neću ostaviti čak ni broj telefona
krenuću njegovim stopama
pronaći ono ostrvo
na kome automobili nisu dozvoljeni
naći kuću
i živeti mesecima tu
neću se javljati
spavaću u njegovom krevetu
kupaću se u njegovoj kadi
sedeću za njegovim stolom
na velikoj teresi
gledati grad
za sve to vreme se neću sećati tebe
i sebe sa tobom
da, krenuću njegovim stopama
pisaću i dan i noć
na teresi
neću stvoriti divne gubitnike,
no ličnu mitologiju i priču o pustinji i kiši
u slobodno vreme
ću piti vino sa meštanima
jesti pomorandže
neću misliti na tebe
pustiću kosu, biću čupava
ići ću bosa
sunčaću se naga
na terasi
neću misliti na tebe
na dan tvog rođendana
zavešću najlepšeg meštanina
koji tako neće ličiti na tebe
niti će imati tvoje ruke
a potom ću mu pokloniti nešto svoje
i neću misliti na tebe
završiću knjigu
ili dve
tebe sakrtiti u njoj
ili u njima
i jedino ću ja znati da si sve to ti
glavni lik će možda imati slično ime kao ti
jer se ona zove kao pustinja
ali on neće biti ti
niti će ona biti ja
to je ono što ću govoriti svima
na dan tvog rođendana
iako neću misliti na tebe
poslaću ti
knjigu ili dve
flašu vina
i jednu reč
koja te oslikava
a ti češ tek onda shvatiti
ko je Besmrtni
Tamara o sebi: “Moje ime je Tamara Petković. Rođena i odrasla u ovom gradu za koji kažem da je nasmejan grad sumornih ljudi. Pisanjem sam krenula da se bavim iz potrebe da spojim svoje emocije sa svakodnevnim životom. Stidljivo sam počela da ostavljam rečenicu – dve na svojim društvenim mrežama, a potom i pesme i kraće priče. Navala reči iz moje glave je krenula negde 2015. godine i od tada ne prestaje. Ovaj hobi mi je pomogao u nekim teškim životnim situacijama i kada kažem da me je spasio, ne preterujem. Svojim pesmama (kao što ćete videti) ne dajem naslove jer ne volim da ih na taj način ograničavam. Umesto toga, stoje datumi, koji za mene imaju daleko veći značaj. Inspiracija pronalazim u svakodnevnom životu, pesmama koje čitam i slušam, svemu što pročitam, doživim… Ako bih morala da imenujem jednu osobu koja ima veliki uticaj na moje pisanje, to bi bio Leonard Koen.”
Knjigu poezije “Lična mitologija” objavila je izdavačka kuće Nova Poetika maja 2020. godine.
Čitajte i na Instagramu!
