Od pribora za higijenu
XII
Izdužuješ se u oblik
Oštrog eskapizma
Pali se taj efikasni fosilni motor
Ubrzo će se nadograditi već isforsirana
Analogija uredne pokošenosti
Ravni i usijani krečnjak
U jalovoj odbrani
Široka sam kovrdžavost šuma
Otužan miris vlažne zemlje
Grubost sitnih grančica pod stopalima
Na svakom stablu – jedan sveži ožiljak
Zamrznuta kazaljka neuspelog iskupljenja
Najsporije se beži :
1. ka unutra
2. pred radošću perceptivnog nabrajanja
3. u predosećanju tuđe smrti.
VIII
U prostoru između polomljenog metala
I variočeve gumene ruke
Bljesak nalik na starinarnicu entiteta:
Drvo, more, majka, polje
Od tebe do mene, ruke, voz, kesteni i umiranje
Možda će nedostajati džeparca
Za jabuke i toplu vodu
Možda su već izbrojani unapred sati
Koje bi odspavali
A možda i nisu
Umor je ipak preveliki
Za predviđanje
Ali siguran sam
U nekom izvesnom trenutku
Uhvatićemo se za taj prostor između dve svetlosti
Kao za jedini i dovoljan razlog.
Pada da bi se videlo kuda niko ne prolazi
Pretpostavimo trenutak
Kao sporost želje za saznanjem
Da će sneg jednom prestati
Bes je prokuvan i zamrznut
Gola su stopala
Niz beli asfaltni jezik
Juri dostavljač pice
Da na kratko ugreje lice
Tuđom toplinom doma
Teško je izaći
U jednobojan prostor
Po iznova svežoj činjenici
Da je sve oduvek bilo
I da će biti
Na krov gradske pedijatrijske bolnice
Izaći će sasvim sam
Smrtno bolestan dečak
Sa svojom jasnom svešću
Kao sa nežnim psom koji će daleko od svega
Pustiti da ga u snu
Pokriju visoki smetovi.
Porast
Dud posađen osmogodišnjim dlanom
Ispred osnovne škole
Čisti oluke na krovu
Ne prepoznaje me
Marko Kragović
