Sila
ispružena
ruke iznad glave
miris freske
iz pećine predaka
spiralno zaveden
tvojim znojem
nosim erekciju
pljuvačka prati
puni mi usta
porivom komadanja
tvog mesa
mačka ulazi
u zabranjeni prostor
njuši pazuh
krznena glava udiše te
život je kadriran
na vas dve
besan požudan
grčim se
građanski vaspitan
mazim ljubimca šalim se
zauzimam pozu
normalnog dečka
setim se
onog malog na garaži
kako skida gaće
s pogledom na mačje dupe
postaje mi jasno:
obojica životinje
ozbiljno shvatamo
On zna
Rodio se u planinskoj kući. Udahnuo
je. Od tada je imun na pitanje smisla.
Deca su umirala. Možda baš na slami
njegovog rođenja.
Krali su trešnje od komšije. Igrali
fudbal krpenjačom, uz rasprave i
drugarsko šamaranje.
Kajmak je bio privilegija. Zato su ga
krišom uzimali. Uživali su u ukusu i
birali šibu za kažnjavanje.
Zamahivali su kosom na strmim
padinama. Tek pokošena, trava se
razlivala. Odmor s bratom, pa nova
linija.
Familija je bila na jednom mestu.
Složna u radu, kroz priče u
zajedničkom sećanju.
Svaki dan izvorska voda. Ostala je u
njemu. Sećanja su mu bistra. Zato se
nikada ne pita.
Blokovi čulnosti
punim grlo mlekom iz pljoske
na metalu ugravirano
samo mi reci lako ćemo
zamolim prolaznika
točim gorivo na parkingu
udišem duha iz kanistera
stojim i uživam
razgaljen željom trovanja
ulazim na koncert
za klavir i dve violine
čujem jecavi hor
na pauzi tešim žice
nailazim na stari kran
za istovar rečnih brodova
lepim dlanove za šipke
da ne dođe do povrede
pogled prepuštam platou
da proslavim kraj dana
prazan prostor
rastapa mi sinuse
kao sveža inhalacija
