Erinije
oprosti ljubavi-mesaru,
jednom si bila ona prava,
sad plaćam sopstvenim mesom
kidaš me na komade
uklanjaš mršave kosti
sečeš domali prst
na kome nikada neće zasijati burma.
Crna kutija
možda to nije ljubav
ova tuga što ne prolazi
dok mislim na nas
sve je ostalo u crnoj kutiji
čuvaru našeg pada.
Snežana
ponekad sama tražim otrovne jabuke
kao dete sam ih jela iz očeve ruke
sada mi ih daješ ti
iznova se vraćam po još jedan zalogaj
tri godine to traje
dok konačno ne padnem isceljena.
Osmatrač požara
poželim da se popnem na najvišu zgradu
da kao Keruakov junak
nadgledam delove grada
tražim ulice, zgrade, mesta bivših ljubavi
sa te visine možda ću bolje videti
da nema više dima
da sam sve vreme usamljeni putnik
da je vatra ugašena.
Da te zaboravim
mesecima plivam u Aheronu
dobila sam lepe mišiće na rukama
kad se umorim plutam na leđima
mislim na Ahilovu petu
u vodama Kokitusa i Stiksa
pojačavam tempo
ronim sve dalje i dalje
dok ne stignem do hladne Lete.
Irena Jekić
