Antipesnikinja
oštricom žileta zasekla sam kožu
umesto krvi potekao je med
nikad od mene pesnikinja
sve što me povredi pretvaram u proleće
Anhedoni(ja)
naručujem žestinu za šankom
poraze gasim u pepeljari
prilazi mi neki momak
izražava se umetnički
na jednoj ruci tetoviran Isus
na drugoj sprske svetinje
ispijam piće na eks
pričestila sam se
dolazim do velikog otkrića
Džek Danijels fermentiše
pokornu hrišćanku
u pripitu ateistkinju
mučnina raste u stomaku
ne svaljujem krivicu na nikotin i alkohol
namirisane sinove Božije
di-džeja koji miksuje traume iz devedestih
u povratku
prolazim pored groblja
potražila bih gde mi je sahranjena domovina
ali noću se mrtvi ne obilaze
kod kuće uzimam hartiju
reči ostaju zavezane u želucu
ni papir me više ne trpi
Ubila sam devojčicu
presudila sam joj
tupim udarcem u potiljak
od tada izbegavam ogledala
ne priznajem samoubistvo iz nehata.
Da li je Betovenovo srce pulsiralo u Cis-molu?
postoji li mesto
gde psi mrvicama dobrote
hrane napuštene pesnike
zaraze ih vernošću
pa laju na stihoklepce
pričaću ti tamo o medovini
što Odin donese u Asgard
kasnije odemo do Bona
čitamo prepisku Betovena i Žanete
a ti mi konačno razotkriješ tajnu
Emilija Mladenović (1989, Sijarinska Banja). Studirala je na Filozofskom fakultetu u Nišu, na Katedri za žurnalistiku. Bavi se novinarstvom i uređivačkim radom, kao zamenica glavnog i odgovornog urednika, kao i dopisnica. Aktivno drži predavanja i radionice iz oblasti medijske
pismenosti i kritičkog čitanja savremenih medija, sa posebnim fokusom na prepoznavanje dezinformacija, manipulacija, spinovanja i lažnih vesti.
Poeziju je objavljivala u zborniku PPM Enklave, a njena prva pesnička zbirka je u nastajanju
