Rastanci i konzerve ananasa
u mom gradu nema
telefonskih govornica
ne kupujem svakodnevno
konzervisani ananas
na čijem poklopcu stoji
datum našeg rastanka
telefon mi je isključen
od mene nećeš dobiti poruku
šifra je voleću te još
10.000 godina
zasigurno je da neko
upravo nekoga ostavlja
možda onaj koji sedi
do tebe u gradskom prevozu
ili koji te je slučajno
laktom dodirnuo u prolazu
konzervi ananasa u frižideru
je odavno istekao rok trajanja
ni mi više nismo za upotrebu
miraž u podne
dva tela ispresecana
senkama ograde terase
pod uglom letnjeg zenita
izložena koža dobija aurum
vlažnost kose još traje
osećam naše posustajanje
spuštam ruku na tvoju nogu
pitam te znaš li
da je listić zlata tanji
petsto puta od ljudske dlake
Groznica
u njenoj državi
niko ne voli da pleše
noge im se sapliću
jedna o drugu
noću je
postajala plesačica
puštala noć da učini sve
što čini sa ljudima koji lutaju
u crvenom dimu
plešući između stolova
dodirima prstiju palila
stolice kao šibica sumpor
pijanima je bila boginja
treznima crvenija od đavola
u haljini koju su držali
pogledi na njene grudi
celu noć se voljena
dizala
uzdizala
osvojeno ostavljala
iza sebe kao bakšiš
posle buđenja
iz plesne groznice
doživela pad iz kreveta
videvši na telefonu
desetine poruka
nepoznatih muškaraca
na tinderu
Nenad Kostić