MOSTOVI NADE
mostovi nade
raštrkani nad našim
neprečišćenim talozima
zategnutim žicama otpora
u iščekivanju dijaloga
isuviše usredsređeni na
ostavljanje tragova
na razgovore o konstruktima
i konstantama vidljivog
pitam se gde smo
i šta nas deli
u ovom postdigitalnom oblaku
donkihotskog dostojanstva
u kom je ideja jedina mera vrednosti
ZRNCE
iz tog tvog drveta
u prolećnom drvoredu
malom povlašćenom prostoru
niknuće zrno
bezuslovnosti i nepristajanja
zasadio si nadu u naznakama
budućnost u fusnotama
i sve nepomirljivosti
zbiće se
postati jednake sa neizgovorljivim
novi glasovi
doneće nove stihove
iznedriće nov pokret
iz neprestanog kretanja
odabraće snagu i
smisao u slomu svih vrednosti
REVOLUCIJA
budi deo nečije promene
dok traga za svime proverljivim
budi glas onih što ćute
jer misle da im se neće desiti isto što i tebi
jer ne osećaju blago kliznuće
ispod dostojanstva
u ime dostojanstva
budi samo vibracija pomišljenog
tačka između dve paralelne prave
u eksperimentima uzavrele krvi
hoda se po kosinama
po periferiji uglađenosti
zarad obećanja
a ti znaš da je najteže biti
nečija toplina
budi baš ta toplina
Jovana Svirac
Iz zbirke u pripremi “Dekonstrukcija vremena“
DRAGAN LOPUSINA PHOTOGRAPHY © SVA PRAVA ZADRŽANA
