KUĆICA ZA PTICE
To drvo ima rupu da glas uđe i to drvo gleda u našu kafu i slova i sve čime prekrivamo pravo osećanje. Bicikli klackaju rešene ljude. Dunav je nekad gord! Mi učimo kako da to ne budemo. Reži čopor, skladišta žita, leđa na klupi, ruka na šolji, srce u analizi, sve to lepljivo, hitno, hvatam prstima, samo da je tema oval do ovala, hrskava gozba, ne i koštica. Koštica na rubu stolnjaka pred smak sveta.
Helije je naš bog
Prži sunca ispod ljuski.
Požarom od naših zametaka
začas priredi veličanstven obrok
pun gvožđa i belančevina.
Cure ti niz bradu.
Tvoje božanstvo sunca
na kašičicu uliva organsku
hemiju mora u crnu
duplju budućnosti.
Obućar iz Toleda
za izradu posebnih
flamenko cipela
on ima kože
stepskih lisica
i svrgnutih senatora
oguljene kore papaje
i ljušturu nara
koji je rasprsnuo
sve svoje zrnevlje
Proleće u Šefildu
Latice su uvek najlepše u
gradu stakla i mrtve industrije
tu bolje blesne boja
kraj grafita lica sa
gas maskama