Miserere Mei, Deus
iznenadne gorke suze
istopile su mermer Sagrada familije
uzimam gutljaj njegove krvi
uz zvuke nasnimljenog hora
u Boga ne verujem ali se sve češće molim
pevam Dodole i čekam kišu
u Granadi je sigurno suša
pomislih i zgazih u baru
Ofelija
Ti
Veliki i mudar
Reči ti odjekuju
Poput brodske sirene
Niko ne prekida sonete
Opevane kroz guste brkove
Nisi vojno lice
Ali pred tobom
Svi stoje ćutke
ja
mala i nema
ležim u cveću
Britanskog muzeja
voda mi kvasi
ruzmarin u hladnim rukama
Teret
pozivaju nas troje u ordinaciju
sedam na rasklimanu klupu
iz doba komunizma
sat na prljavom zidu stoji
kazaljke pulsiraju u mestu
gospodine Atlase
ne smete više da nosite teške stvari
pri svakom pokretu
ramena mu škripe
poput pokvarenog kvačila
pored mene sedi Herakle
sa izbledelom tetovažom Meduze
nosi zlatnu kajlu sa glavom lava
ne mogu da dišem od njegovog smrada
izlazim napolje i uzimam svet na svoja pleća
Teodora Ostojić
