Tišina
Znaš, kad uši zagluve
nesvesno to otkriješ
iznenadno
kao laž
u sred radosti
i sunca u očima
pa se iznenadiš
kao
ukoči ti se vilica i vrat se izvija
ne bi li se oslobodio
a onda ne znam
jel me boliš ti
il sramota što krv razvodnjava
pola smo od čoveka
i pun krug oko sunca
ponovo
koja je godina već dugo
ne znamo
da volimo
eto i te druge
istine
prigrlim bosim nogama
kao dete drvo
i nema veze što grebe
ko tišina
Milost
Zagrlim sebe ko zrak
Rukama majke kiseloj utrobi
dam znak da milosti
prema sebi još pomalo
znam da dam
razum pustim pa tebe
želim da je prvi put
vratiš mi se ko talas
u utrobu
u krug
u mraku
učim da živim
ponovo
ugledam sebe ko zoru
koja posle najmračnije noći
oslobodi strah
dah lagan dan
milost
ko tebi bog
ja sebi dam
Posle ljubavi
kao dva pehara
do vrha puna tuge
poleta i straha
i praznih dlanova iscrtanih tobom
što utehu sad samo daju sebi
i trljaju zenice mutne od sećanja
šta je preostalo
gledam u prošlost
kao u foto album
tuđeg porodičnog albuma
a mi nikad nismo imali albume
njih nosimo pod kožom
oni mirišu jače, biju i miluju
nekad ne znam jesi li misao
ili istina
a istine nam nisu jednake
dok se takmičimo u kategorijama
fališ mi
ne volim
i ko je voleo više
sebe mi je previše
noću kad ti spiram mirise
da praskozorja s osmehom otvorim
iz straha, iz sna, u sećanju budim se
telom i očima punim od soli
Suzana Vulović (1991. Ivanjica), srednju umetničku školu završila u Kraljevu 2010. godine na smeru za Konzervaciju i restauraciju štafelajnog slikarstva. Kao više puta nagradjivan student, osnovne i master studije završila na Akademiji lepih umjetnosti u Trebinju, na katedri za Slikarstvo. Imala je niz samostalnih i kolektivnih izložbi a, između ostalog, završila je obuku “Grafički Dizajn Masterclass”- Poslovna Savršenost, u Beogradu.
