Nepenthes
Za melanholiju nema leka
nije ni nužan
od ove bolesti se ne umire
odatle potreba za duvanom
u kasnim satima
kratkim pićima u podne
problem ima fiziološko uporište
ukleti pesnici
prerano preminuli muzičari
ne snose krivicu
Doktorka se vara
lek postoji odavno
prošli su milenijumi
otkad je dvanaest brodova
okrenulo rep zgarištu Troje
besramno kao da su u pitanju
izlomljene lego kocke
zaputilo se prema Itaki
diljem svetskog mora
boginje nasrtljivo zadižu suknje
junak dovitljivac nema kud
zaranja, izranja, oblizuje usne
slatki sirup zatire reči
koje žuljaju um
potomstvo, vernost, patriotizam
Tvoje oči su bile siguran znak
suze koje ne napuštaju trepavice
zenice Direrove gravure
srce se okrunilo kao gerber
od predugog stajanja na suncu
Kažeš da si u prolazu
treba da pronađem nekog zdravog
ko leže na vreme
ima položen državni i vozački ispit
spreman je da prehrani porodicu
odmahujem glavom
veltšmerc je najsigurniji afrodizijak
Obriši suze i nos
hoću da se igramo
Ti si Adam, ja Eva
kad već imamo sve što je neophodno
moj ten Tilde Svinton
tvoje samoubilačke želje
sklonost ka lošem društvu
i skupim muzičkim instrumentima
Ovo što čuješ je kapris broj pet
ne kič iz tuđeg stana
s lošom zvučnom izolacijom
otplešimo do sledećeg ugla
iako te nervira što nemam osećaj za ritam
tamo počinje bolja etapa večnosti
Možemo kao kod fon Trira
ti si Džastin, ja Kler
dobro ću te sakriti
ubojita siročad hara kroz mlečni put
Uzalud osmišljavaš pompezan kraj
melanholija nije bolest od koje se umire
u najgorem slučaju živiš zauvek
Miloliki
Miloliki se nikad ne gura u javnom prevozu
retko psuje
sedeo je u zadnjoj klupi, nije cinkario
teško prećuti nepravdu
sve svoje devojke je ispratio
sigurnom odlukom o samoubistvu
ukratko, od onih je što prvi najebu
Lekar me muva devet godina
naši roditelji bi blagoslovili takav brak
moji jer znaju kako ne mogu sama
uvek zaboravim ključ u bravi
i da platim račune na vreme
žele za mene ozbiljnog muškarca
koji će ih sahraniti tako da se ne postide
Ne ispuštaj lekara, kaže Miloliki
dok zavrćemo turu ispred diskonta
mrak se neumoljivo zgrušava
ipak vidim Miloliki ima sve
što mi je oduvek bilo dovoljno
šake za paučinasto milovanje
usne dva zalogaja lososovog mesa nedeljom u podne
negde gde je vazduh slan od mora
Miloliki, nema razloga da ti bude neprijatno
rođena sam pod kuratom zvezdom
od početka nemam šanse
u rukavima ne krijem svilene gaće
pod haljinom Anđeoske vodopade
naučila sam da lupim nogom o pod
glavom o zid kad je nužda
tvoje devojke ne seku kosu
smeju se umilno
jedini si na svetu nežniji od njih
Pažljivo biram ambleme kojima te ogrćem
blagoglagoljiv, bogougodan, fragilan
kad pročitaš moje ime misliš na ozbiljnije stvari
posvećenost, mera, rad
ova žena ima tri pameti
prvu gde treba, u glavi
drugu umesto srca
treću iza pubične kosti
sve tri viču koči kad nisam ni dala gas
Ne voliš žene-kabadahije
ipak mislim da bismo se snašli
kod kuće sam naučila da tiho plačem
pojedem sve iz tanjira
odrekla bih se duvana, kupila ti prve jagode
što u februaru niču po supermarketima
pretrčala van pešačkog prelaza
na Bulevaru revolucije
stropoštala ti se u zagrljaj
makar bio sestrinski
Volela bih da sam gledala
dok se prvi put briješ
i zakopčavaš matursku košulju
nikad nisam saznala koje je boje bila
umesto toga videla sam kako nanosiš karmin
i lakiraš nokte u crno
Miloliki zbog kojeg stihovi
nadiru pod mojim prstima
nalik na buba-švabe u horor filmovima
budućnost odbacuje nemarno
kao kad o farmerke otire ruke posle umivanja
nema šta da mi pruži
daj dane koje prespavaš
uveren da se magla neće razići
daj taj poljubac
što ti je precvetao između usana
Nesuđeno
Pre nego što pozvoniš
poslednji put proveravam
da li sam dobro sakrila
sve što na meni iole vredi
smisao za humor engleskih romanopisaca
odevni stil izrezan iz Burde
ne nosim ruž, ni brushalter
umesto parfema stavljam Autan
komarci već u aprilu nasrću
na moju kožu prošvercovanu iz Laponije
Ližem s prstiju ostatke
čokoladnog pudinga koji odbijaš
u osnovnoj školi bio si debeo
redovno dobijao šamare
sad uvlačiš kaiš u leviske broj dvadeset osam
imaš tanke, žute prste koji drhte
dok sledeću cigaretu pališ o prethodnu
U avgustu na keju ostajemo do jutra
uvek me ispratiš do zgrade
uljudno sačekaš da dovršim rečenicu
iako žuriš
posle dugo tražim ključ po tašni
gledam kako se penješ
u pravcu Gradske biblioteke
Dovešćeš me do orgazma
od kojeg se razilaze planinski venci
srce crkava kao kineski kučići na navijanje
zato ne brinem jer se u oktobru
ne srećemo ni na fejsbuku
Izlog preskupog kafića je ukrašen
polarnim medvedima od stiropora
greješ ruke u probušenim džepovima
prisećaš se kako sam rado sedela ovde
pila pivo i smejala se preglasno
Izbola sam prste
pokušavajući da o grane plastične jelke
okačim anđele od kristala
sigurni smo da kroz prozor vidimo pahulje
kad kreneš kući
javljaš mi kako na pločniku nema poledice
fantomski sneg su šanse koje nismo iskoristili
Ponovo će doći proleće
smrdljiva reka, buka i gomila ljudi
koji ne obraćaju pažnju na nas
uhvatićeš me za ruku i uperiti moj prst
u naš budući dom
Lakrimarijum
Odnos s tobom iziskuje lakrimarijum
koristila sam staru bočicu od parfema
moja tuga miriše kao Florens
Jutros sam je slučajno razbila
niz parket je zaplovilo sve
zbog čega se redovno pretvaram da te ne vidim
Kad sam zbog tvoje posete načela portugalsko vino
nisi imao vremena da se zadržavaš
za sledeći izlazak kupila sam firmirane gaće
opet si se izvinio
spava ti se i sutra rano ustaješ
Naposletku više nisi imao izgovor
rekao si da čim otvorim usta ispadnem kučka
i kako me ne bi trpeo ni gluv
Suze sam s poda obrisala iscepanom majicom
Ostatke flašice bacila u đubre
kasnije uz kafu i cigaretu slušala vesti
kraj u kome živiš je ovog jutra poplavljen
karma je veća kučka nego ja
Milana Grbić
Milana Grbić rođena je 1996. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Kikindi. Između ostalih, dobitnica je književnih nagrada Vukašin Conić, Đura Đukanov i Sremčeve nagrade, a takođe je bila u najužem izboru za nagrade Milutin Uskoković, Miodrag Borisavljević i Leposava Mijušković. Kratku prozu i poeziju objavila je u nekoliko književnih časopisa i zbornika – Naše stvaranje, Crtei i reze, Rukopisi, Međaj, Zavrti točak, Tamo kud se misli sele, Ulaznica, Maksim, Enklava, Oblakoder, Beogradski književni časopis, Mokri(n) čvor i Cirkus Maximus, kao i na portalima Avlija, Eckermann i Strane. Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde trenutno pohađa master studije. Bila je učesnica festivala Kikinda short 2018. godine, autorka je zbirke kratkih priča Oko nas more (2017) i zbirke pesama Karma je veća kučka nego ja (2022). Članica je uredničkog tima PPM Enklave i Partizanske knjige, i deo kolektiva C4.
