Fudbaler
video sam čoveka u malom mestu
počeo je da se gasi.
oko mu nije duboko
oko mu nije oko.
mlad je čovek
baš baš mlad
hteo da bude fudbaler
ima takve listove.
oženio se kad je bilo vreme,
od para što dobili na svadbi
uložio u novi polovan auto
i zvezdano nebo u dnevnoj sobi.
ima dete jer valja se dok si dete,
ima ženu
ona ima muža.
zvao je nekoga da ga pokupi i vozi dalje
auto mu više ne radi,
zvezdano nebo vuče mnogo struje
rek'o mu ženin stariji brat kad bio na slavi.
evo ga sa kapom
do pola lica
hoće da ga ne vidim
hoće da nas ne vidi.
udišem na nos
izdišem na usta,
jer mi u oku duboko
ostalo njegovo oko.
San
imaću svoju livadu veliku.
i svoje konje ću da imam
deca da ih jašu.
i koze i krave
svežeg mleka da mi piju,
i baštu iza kuće
da ih valjam u cveću i povrću,
i mali breg baš blizu svega
da ih učim da sankaju
i da skreću na krivini,
i kuću bez spratova,
i kuću sa velikim prozorima,
i veliki sto od punog drveta.
svako da ima svoju sobu,
a mama i tata uvek u istoj.
i grejaćemo se na drva
da pucketa drvo
da nam svetli vatra.
i imaću jelku ispred trema
da na nju pada sneg,
i pisaću na tom istom tremu,
a vikendom filmske večeri
kad je lepo vreme.
i imaću bunar sa pijaćom vodom,
i imaću malo naše jezero
gde ćemo da plivamo i pecamo.
i neću komšije baš blizu nas,
i neću beton baš blizu kuće,
i neću nikog baš blizu nas,
da možemo na pevamo,
da uralmo na sav glas.
i ljuljaška na drvetu od traktorske gume,
i kućica na drvetu što ću sam da je pravim,
i možda tobogan da se spuštamo brzo,
kad je lepo vreme.
i neću da trepnem nijednom,
i ne smem da trepnem nijednom,
jer dok trepneš ume da nestane sve.
sad mogu da trepnem.
Marko Pavlovski
