patrijarhat u rukama žene
sanjala sam
da nam je dvorište čuvala
dobro uhranjena
divlja svinja
izašla sam bosonoga
i posmatrala
kako njuškom ore blato
smeđa gusta dlaka
presijavala se na suncu
brat mi je pružio
očevu pušku
videla sam svoje ruke
kako ubacuju zrna
u papirnom omotaču
opalila sam dva puta
životinja je legla
bez trzaja i zvuka
gledala me je
mojim očima
Suđaje
kada je noć postala mokra
spustile smo se do potoka
u potrazi za belim kamenjem
njime napunile džepove
a u povratku nabrale muškatle
kojima ćemo obojiti usne
kod kuće smo sele oko vatre
i čekale da se rakija ukuva u medu
prstima smo češljale konoplju
bežala nam je pod nogama
jedna od žena skinula je maramu
iz kose su joj ispali noževi i vreteno
u rukama je držala treće zube
ostale su podigle suknje
i zapevale posmrtne pesme
rasuvši po podu so
stavile su mi prsten u levu ruku:
kada se probudiš zapiši nas
pamti mirise
čuvaj jorgovane
Manasija
Kažu da je majka na Veliki petak videla
kako je mesec upao u kofu s mlekom.
Rodila me je s košuljicom i umrla.
Živela sam sa ocem i sujevernim tetkama.
Svoje grehe okajavale su
krsteći decu po selu imenima svetinja.
Izrasla sam do dva metra.
Jednim okom gledam u nebo, drugim u zemlju.
Plava sam i zaguljena.
Noću kroz usta izlazim iz tela.
Probijam se kroz odžake seoskih kuća
i klečim na grudima muškaraca.
Pre sedam dana raskopali su mi grob.
Stavili su mi noge na mesto gde mi je bila glava.
Nisam se vratila na vreme.
Od tada se hranim šimširom i tamjanom.
Letim sa prozora na prozor.
Posmatram udovice.
Njihove bezazlene meke prevoje dok se presvlače.
Marija Marković
