Dopisno
Ožiljci
zaludna čuda
uspomene i zalihe
vlakna duše.
Životopis vatre,
životopis vode.
Pojačavam tišinu vremenom,
ubrzavam korak samosećanjem.
Ne zurim u hladna jutra,
lice je isto u ogledalu,
sve se dogodilo il’ odgodilo,
ljubav je anestetik.¹
tam – tam – tam
srce kuca,
nisam bila svoja
____________________________________________
¹ Radmila Lazić
Besmisao svih ratova
biješ prvu bitku:
klikćeš kao nevidljiva čestica po ivici noža.
biješ drugu bitku:
zvoniš kao šerpa koja nespretno pada
preko planine posuđa.
biješ treću bitku:
već si žuta pertla na levoj patici
koja se vuče po bari.
i četvrta bitka:
ležiš na podu raširenih ruku,
praviš anđela bez snega,
to znači samo jedno.
A možda i nije breskva
Plišanom dolinom se krećem lirskom preosetljivošću.
Latica ruže na okačenom kestenu od meseca.
Više nije spretno klizati nebom,
zato izranjam ulicom, virtuelno.
Uistinu bezobrazno crvena,
koračam programirano
na više od sata razlike
kliktajući na želju svetlećom reklamom.
Zamahom ljuljaške
ka desnom uglu usne
krečim svoje parče neba
rashlađenom,
kokosovom montažom
na izbledeli otisak
svekolike granice.
Kristina Jovanov
