tehnikolor oči
uprljao sam ti lice olovom
sa vrhova prstiju
crni tuš pod kojim sam čučao
u ćoškovima devedeset šest stranica
sada je tvoja šminka i maskara
želeo sam da te dodirnem
razmažem po tebi sve arhetipove
i antiheroine
prigušim svetla tvojih reflektora
dimom njihovih cigareta, šapnem:
loša štampa je plod velikih tiraža
zatvori oči i bićeš nevidljiva
bande à part
zakrivili smo vreme
na stepeništu tržnog centra
zatvorenog pre dvadeset godina
tamo odlazimo da krademo stripove
potom bežimo
kroz epizode sa nastavcima
dijagonalno, preko ekrana
sigurnosnih kamera
nestaćemo za 24 sata
ako ne prekršimo još neki zakon
Melodija, zauvek
nisam više mogao da te krijem
premeštam po putnim torbama
tvoje glasne žice su treprerile
kao antene zgaženog skakavca
morao sam da te raskomadam
usitnim do kapilara
uguram po komadić
između strofa i refrena
posadim u leje plejlista
tu si cela
osim zuba
njima se i dalje ujedam za jezik
Danilo Đoković je rođen 1984. u Beogradu gde živi i radi. Diplomirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Nastupao u okviru poetskih večeri Pesničenje, ARGH!, Ponekad u 8, kao i kolektiva C4. Jedan je od urednika zbornika poezije Tajni grad i Sunčana strana ulice (PPM Enklava, 2022/2023). Poeziju je objavljivao u Balkanskom književnom glasniku, na portalima Strane, Bludni stih, Porkulum, Čovjek-časopis, Prejaka reč, u nultom broju časopisa Liceulice, kao i književnom časopisima Ulaznica, Maksim i Leto. Pesme su mu prevođene na makedonski jezik. Objavio zbirke pesama 24 zida dnevno, 7 soba u nedelji (Škart, 2009) i Zbogom, Dilane! (PPM Enklava, 2023). Oženjen je i otac dvoje dece.
