Mrtvački rokabili
uselio sam se kod Lare
završavala je psihologiju
diplomski rad
napisaće na stotinak
gusto kucanih stranica
njena pisaća mašina
ima jednjak
srce
i glavu ljuskara
metalne nožice
koje utiskuju slova
hipnotišu krv naših prstiju
pokušao sam
da pišem skečeve
o apsurdnoj aritmetici
međuljudskih odnosa
i plantažama
konoplje
na dalekoj obali
investirao u deonice
banke sperme
i naglas čitao
lepu poeziju
sa zidova
javnih toaleta
nema tu velike priče
želeli smo
instrumentalnu muziku
supermarketa
dok krstarimo pokraj rafova
tražeći hranu za bebe
ali nakon pobačaja
više nije bila ista
pijani debeljko
u gužvi gradskog prevoza
zario je lakat
u njen stomak
radio sam
na benzinskoj pumpi
odbio da pišem
muziku za džinglove
prihvatio paralizu
usred koncerta
kao varijaciju veštog kompozitora
u drugoj stvarnosti
bio sam bog seksa
i rokenrola
u ovoj tek ogledalo
koje su razbile kvrgave
pesnice grada
Lara i ja
ne poznajemo se dovoljno
uglavnom sam ćutao
moj jezik bio je
pljuvačkom ugašeni fitilj
dinamit istruleo
u opakoj močvari
na škriputavoj verandi
istrošeni
ispijali smo crni čaj
sa smrvljenim biberom
na rubu parka
duhovi su se ljubili
u napuštenom bjuiku
slušali smo
mrtvački rokabili
tri akorda bilo je
sasvim dovoljno
Spiritualni vestern u sedam strofa
držala sam kardigan
koji se otimao
pred naletima vetra
u maničnoj fazi
jurila niz ulicu
podbula od lekova
sećaš se tinejdžerke
sahranili smo je uz vence
od bordo magnolije
ja sam bila ona
koja je ridala
dok me nisu nalili
s dovoljno rakije
sila me je
vukla k svodu
inverzni vrtlog neba
uvlačio u svoje središte
u prostor
beskrajno primamljiv
igrala sam šah-boks
sa sopstvenom jetrom
i izgubila
skakač je nestao
u smolastoj žuči
doktor je preporučio
riblje ulje pod nepcima
jogu i majndfulnes
na mekoj podlozi
uz dosta sunčevih zraka
kada je sumrak skliznuo
u epizodu
obilnog mesečnog ciklusa
pucala sam
iz tatinog pištolja
na svoj odraz u ogledalu
Spiritualni vestern
u srednjim godinama
bio je esej
koji nikada neću dovršiti
Bez partitura
nakon pijanstva
sanjala sam
da stežem
Đavolju šaku
njegov krvotok
imao je sinkopirani ritam
bog ovih predela
džezer je na
psihodeličnim gljivama
tek treba da shvati svet
koji je odsvirao
bez partitura
probudila sam se
i okrenula
Vendetin broj na poslu
pričala o slobodi
i arkamskoj melanholiji
nije ni obratio pažnju
noćna smena
na benzijskoj pumpi
ispunjena je
auto-prostitutkama
čitavog uštapa
popravljale su šminku
svojih haubi
trebalo je te noći
da iskoristim pijanstvo
i dugo šetam kroz grad
misleći o našem
poslednjem koitusu
ali rasplakala me je muzika
u restoranu brze hrane
razbila sam
nasumični izlog
na pustoj promenadi
iščupala
najmekši pramen
svoje kose
strancu koga sam upoznala
preko društvenih mreža
popušila
u dnu mračnog pasaža
nikada nisam imala hrabrosti
da kažem Vendeti
kako sam zahvaljujući njemu
postala klavir
s noževima
umesto dirki
ponekad se
tako razbesnim
Biografija
Aleksandar Petrović Babić rođen je 1984. godine u Jagodini. Osvojio je treće mesto na Festivalu kulture mladih u Knjaževcu, bio finalista manifestacije Festival mladih pesnika „Dani poezije“ u Zaječaru. Objavljivao je u časopisima Koraci, Gradina, Beogradskom književnom časopisu, hrvatskom časopisu Poezija, kao i u zborniku Rukopisa 31 u Pančevu. Publikovane zbirke pesama: Pesme i ostale metamorfoze (2012, nagrada Fondacije „Dejan Mančić“ iz Niša), Bogovi otvorenih prozora (2017, nagrada za drugu knjigu Somborskog književnog festivala), Gotam bluz (2018, PPM Enklava ) i Arkam gori (2021, PPM Enklava).
