Umjesto riječi autora;
“Tako sam jednog dana, vrzmajući se po peronu, shvatio da vozovi za mene već i ne znače prevozno sredstvo, nego su oni kao kakva monstruozna, džinovska Prustova “madlena” koja vuče za sobom, koja tegli ceo tovar prošlosti; to je beskrajna kompozicija svih dana i noći, svih vozova koji su prošli pored naših stanova u raznim mestima, to su svi vozovi kojim sam se vozio od prvih dana kada se toga sećam, to su, štaviše, svi vozovi tutanj čijih sam točkova čuo u snu ili polusnu nekad, negde, kraj neke stanice…”
Danilo Kiš
Sve fotografije podliježu autorskim pravima, i nije dozvoljeno njihovo korištenje i objavljivanje bez saglasnosti autora.
