daleko ispod svijeta
san savinut u sjenama
divlja u hadu boga grlatoga
galebovi raznose vatru
na mlakim rebrima
moje ruke pored fontane
pridržavaju noge
iz mene ispadaju metali
u meni cvjetaju božanstva
po meni plivaju tajne
misli
godine
Šta ako?
Šta ako se na Crni petak
ne prepoznaš u korpi sa sniženom robom
u tržnom centru koji vodi do groblja
pa iskidaš sebi ekstremitete
otimajući se s nekim nesretnikom?
Šta ako se, dok hodaš u masi
ne spotakneš o sebe na asfaltu,
već digneš glavu kol’ko da ne štrči,
pa uspešno pregaziš i tu prepreku?
9. maj 2018.
na jednom predmetu sam učila
kako taj i taj narod lovaca
u proleće ubija jelena
i puni utrobu kamenjem
potom ga baca u jezero
kao sreću
jer su oni verovali da ovako
mogu da umilostive bogove
pitam se
koliko si jelena ti ubio do sada
u sebi
na proleće
ili pak u jesen
vezao emocije
tu u dnu stomaka
pa se osećaš teže
ne možeš da spavaš
jer znaš da baš ne možeš
da umilostiviš tvog boga
GOLUBOVI I PROSJACI
Ne daji im, skupljaće mi se!
Rekla je rahmetli nana
meni malom,
dok sam hranio golubove
komadićima hljeba.
A i sama ih je skupljala.
I kad su joj veš na štriku posrali,
skupljala ih je.
I kad su joj vruću pitu na balkonu raskomadali,
skupljala ih je.
Ko Dedal perje, ona golubove.
VEČER JE TAMNI GROOVE
katarza igra produžetke
i sve mi se čini da ćemo noćas
ponovo gledati jedanaesterce
osjećam bijele zidove
koji te čvrsto stežu
i kako te njihova studen
iz dana u dan sve više osljepljuje
suze ti kopaju obraze
a tijelom ti kola teška krv